Na svetu postoje dve vrste ljudi i ovo je osnovna podela iz koje kasnije proizilaze sve druge. Oni koji razmišljaju u pravcu "ja, meni, moje" i oni koji razmišljaju "mi, nama, naše". A onima koji razmišljaju u pravcu "ja, meni, moje", ma koliko bili "školovani, obrazovani i posebni", ne sme biti mesto u državnim institucijama i uopšte u državnom apartu. Niti se sutradan smeju pitati za bilo šta u društvu, takvima ne sme biti dopušteno da zauzimaju bitne pozicije u bilo kom društvu. Svoju "posebnost" neka iskažu u privatnom sektoru, gde takođe moraju postojati zakoni koji će ograničiti njihovo delovanje na štetu zaposlenih.
Ova druga vrsta ljudi je ređa pojava i veoma teško se uklapaju u društvo koje čine većinski egocentrični ljudi, koji uvek razmišljaju na onaj prvi način i za drugi niti znaju, niti žele da znaju. Polazeći od sebe misle da su svi takvi kao oni i da drugo ne može ni da postoji.
Naš bi narod rekao, oni koji misle samo na svoje dupe i lični interes, gde je takav način razmišljanja jači i od ljubavi u takvim odnosima, ako tu ljubavi uopšte i ima.
Oni koji su sami sebi uvek na prvom mestu i njihove želje i prohtevi su im najbitniji, za njih lično je jedini zakon. I ovde je nebitno da li je u pitanju zajednica od dvoje ljudi, tipa brak, ili ljubavna veza, ili je u pitanju veća grupacija ljudi okupljena po sopstvenoj volji i želji, ili nametnuta od strane društva. Jedni sa drugima se nikako ne uklapaju, niti se mogu uklopiti sve dok im se način razmišljanja ne poklopi. A to se dešava jedino ako druga strana smogne snage da se menja i promeni sama, jer promeiti druge ljude je nemoguća misija. Oni koji već razmišljaju u pravcu "mi" nema šanse da se vrate stepenik niže i da počnu da misle "ja", jer su oni taj način razmišljanja odavno prevazišli. Čovek isključivo i samo može da menja sebe, ali prvo treba da poželi da na taj put i krene. Kada je ovo u pitanju mnoge grupacije danas glume "mi", a sastavljene su od mnoštvo "ja", te treba paziti da nas ne prevare. A glume samo iz razloga što ih zajedno drži isključivo lični interes svakog pojedinca u toj grupaciji okupljenih pojedinaca. A taj interes je uglavnom u apoenima koji se mogu izbrojati i podeliti.
Jedan bračni partner se nikada neće uklopiti sa drugim partnerom, ukoliko je jedno od njih u modu "ja", a drugo u modu "mi". Jednostavno je nemoguće. Takav brak će uvek ličiti na poslovni dogovor i ugovor gde je jedna od strana našla zajednički lični kratkoročni interes, tipa produžetak svoje genetike preko dece. I u takvom braku neće biti obostrane ljubavi, već će neuzvraćena ljubav dolaziti samo od strane onog partnera koji razmišlja u pravcu "mi". Kada su u pitanju žene u ovakvim odnosima, kod njih u većini slučajeva sve ide po planu i zato što su to odavno isplanirale. Dok sa druge strane muškarci su izuzetno loši planeri i u većini slučajevi nesvesni manipulacije i kontrole koja je u rukama žene.
Žene su izuzetno dobri planeri i taktičari, mnogo bolji od muškaraca. Što većina muškaraca naravno ne shvata, a teško da će ikada i moći da shvati.
Ovakva bračna zajednica biće simbioza dva bračna partnera, sve dok ta simbioza uspe da opstane. Samo je pitanje koliko volje ima u onom partneru koji razmišlja u pravcu "mi" i koliko će uspeti da izdrži i prašta poteze i ponašanje partnera koji je izabrao pravac "ja", pravdajući svoje praštanje raznim opravdanjima ponekad i nerealnim i u suprotnosti sa zdravim razumom. Jer taj koji je tako izabrao gledaće uvek i samo sebi lično da ugodi, iako se to ponekad kosi i sa interesima zajedničke dece. Varaće partnera, svoje vreme uvek organizovati po svojim prohtevima i željama bez sopstvene žrtve ikada kada je zajednički interes partnera u pitanju. Na brak će gledati kao na sigurnu luku i usputnu stanicu u koju se vraća posle zadovoljavanja ličnih potreba, ma koje i kakve one bile. Gde će samo napraviti pauzu i opet nastaviti po starom. Ovo je jedan vid izdaje bračnog partnera, a uzdaja je ta koja ne treba nikada da se prašta. Onaj ko jednom izda, naravno da će izdati ponovo.
Potpuno isti slučaj je i u društvu, tipa kolektiv gde je pojedinac zaposlen, ili gde se po nekom drugom osnovu udružio sa drugima. A ništa se ne razlikuje situacija ni kada je društvo na državnom nivou u pitanju.
Čovek koji razmišlja u pravcu "mi" kada je država u pitanju, ili čitav narod i interesi njegovog naroda, a pokuša da se izbori za interese svog naroda preko recimo neke političke partije, ili državnog aparata, njegova borba je unapred osuđena na propast. Jer u takvim grupacija najverovatnije će se naći jedini i sam koji razmišlja u tom pravcu, jer su tamo svi ostali isključivo zbog "ja, meni, moje" i ličnog interesa. Tako da borba ovakvog tipa više liči na naivnu borbu zanesenjaka sa vetrenjačama, nego na borbu koja može da postigne bilo kakve rezultate. Polazeći od sebe i svog načina tazmišljanja, takav čovek ne može da shvati da svi ostali ne razmišljaju u tom pravcu. Već da ih kao članove takvih skupina i grupacija održava jedino, samo i isključivo lični interes svakog pojedinca, do koga dolaze preko takvih grupacija, jer kao pojedinci ne bi uspeli da dođu do zacrtanog ličnog cilja. Da je moguće, naravno da se nikada ne bi udruživali sa drugima. Da nema zajedničkog ličnog interesa svih okupljenih, koji žele da sprovedu preko takvih skupina, njih ne bi ni bilo.
Ako znamo sve ovo, onda nikoga ne treba da začudi zašto današnje društvo liči na to na šta liči. I ovde uopšte nije bitno obrazovanje pojedinca, već njegova ličnost i moralni sklop. Kada se ovi i ovakvi ljudi koji jedino znaju za razmišljanje u pravcu "ja", a koji danas čine većinu što naravno neće biti slučaj u budućnosti posle Božje Intervencije, dokopaju pozicija moći i umreže oko zajedničkog interesa, a taj zajednički interes je lični interes svakog pojedinca, bolje ne može nikako ni da bude. Ovo je osnovni razlog i uzrok postojanja korupcije u društvu koja je ta koja itekako izjeda svako društvo, ma koliko to društvo dobro organizovano bilo. Tamo gde se korupcija pojavi, te se za istu još nalaze i opravdanja, takvo društvo se na kraju obavezno urušava i nemoguće je da opstane.
Ti i takvi se u ostvarivanju svojih ličnih ciljeva nadmeću sa istim takvima koji ih okružuju, podmeću nogu jedni drugima, dok se istovremeno smeše jedni drugima u lice i glume odnos među njima koji je lažan. Ali samo do određene granice, jer sa druge strane svi takvi pojedinci čuvaju jedni druge, zato što znaju da padom jednog od njih može da se uruši i čatav takav sistem. A samim tim povuče za sobom čak i onog "najmudrijeg", u realnosti najbeskrupuloznijeg i najlukavijeg, koji se poslednji smeje.
Naravno da na kraju zbog ovakvog ponašanja ispašta čitavo društvo, jer njihovo ponašanje i njihove greške, uvek plaća čitavo društvo, a ne oni lično. Po njihovim shvatanjima i merilima se formiraju norme u društvu, jer oni koji u ovakvoj borbi za lični interes uspeju, društvu se prikazuju i prezentuju kao uspešni i postaju primer čitavom društvu kako se treba ponašati i čega se treba držati. Takvi ne znaju za viši cilj niti njihov mozak i način razmišljanja može dotle da dobaci i dosegne. Znaju samo za sebe i svoj interes i zaokupljeni ličnim interesima na svakodnevnom nivou, nisu u stanju da shvate kakve efekte na čitavo društvo ima njihovo ponašanje. A to ne može da shvati ni čitavo društvo, jer je i većini u tom i takvom društvu na kraju jedino lični interes bitan i važan.
Ovo je i dalje svet ovih i ovakvih i sve dok se ne promene, ili ne budu sklonjeni i zaustavljeni od strane ljudi koji znaju i za nešto više od ličnog interesa, situacija se neće promeniti na bolje. A ti koji će promeniti društvo na bolje su oni ljudi koji razmišljaju u pravcu "mi", jer nisu naseli na lažne norme koje se već decenijama usađuju u društvo preko lažnih medija i lanog obrazovanja te društvenih normi i prihvatljivog ponašanja. A pošto je danas još uvek većina takva, koja ne zna da drugačije može uopšte i da postoji, niti ima volje da pokuša da shvati, jedino Bog Otac može da ispravi ovo ludilo koje je zahvatilo ne samo sve države, već i čitavo čovečanstvo.
Samo je pitanje ko je i koliko u mogućnosti da svoj lični interes do kraja sprovede u delo i ko se sa koliko zadovoljava. Neko se zadovoljava sa manje, dok sa druge strane oni koji su najambiciotniji, iako njihova ambicija nije opravdana moralnim sklopom i znanjem, nezasiti i ne znaju da stanu, čak i kada rade na sopstvenu štetu.
A negativna selekcija preko ovakvog sistema, naravno da će na vrh uvek uzbaciti one najgore, a po usađenim normama današnjeg društva možemo reći i "najtalentovanije". One koji su nikad zadovoljni ličnim uspehom u ostvarivanju ličnih interesa i ciljeva, bolesno pohlepni kako kada je u pitanju novac, tako i tela drugih ljudi. Takav sistem će uvek u vrhu izbacivati one najgore, za koje lični cilj opravdava sva sredstva. A takvo društvo će snositi posledice njegovog uspeha, bez da je toga i svesno.
Najambiciozniji u ostvarivanju ličnih ciljeva i interesa uvek će se dokopati najvećih pozicija odlučivanja i moći, jer preko takvih pozicija mogu za sebe lično da dođu do najvećih ličnih ciljeva, ne zato što žele da urade bilo šta dobro za društvo u celini. Kao i da zadovolje svoj bolesni ego koji vremenom preuzima primat nad njihovim životom, te ego postaje kontrolor čitavih njihovih života.
I postaće primer u društvu po normama koje su društvu usađene i nametnute, gde društvo više ne gleda i ne sudi kojim i kakvim metodama se takav pojedinac popeo do takvog mesta, već isključivo vidi njegov uspeh koji je za većinu u društvu i jedino merilo, pa donekle čak i opravdanje za sve metode koje je koristio na putu svog ličnog uspona.
A kao dokaz za sve ovo ide ono ubačeno u narod koje narod danas stalno ponavlja i mantra, bez svesti gde sve to na kraju vodi. A od naroda i opšteprihvaćeno kao norma u društvu i "normalno" bez kritičkog razmišljanja i uopšte shvatanja kako sve to utiče negativno na čitavo društvo u celini. Ujedno i opravdanje za "lična shvatanja" i ličnu ambiciju svakog pojedinca koji se identifikovao sa većinom iz takvog društva, u tom i takvom narodu koji i iznedri ovakve pojedince kao "primere", koje kaže:
"Ti da si na vlasti ti li ne bi krao ?"
Ova druga vrsta ljudi je ređa pojava i veoma teško se uklapaju u društvo koje čine većinski egocentrični ljudi, koji uvek razmišljaju na onaj prvi način i za drugi niti znaju, niti žele da znaju. Polazeći od sebe misle da su svi takvi kao oni i da drugo ne može ni da postoji.
Naš bi narod rekao, oni koji misle samo na svoje dupe i lični interes, gde je takav način razmišljanja jači i od ljubavi u takvim odnosima, ako tu ljubavi uopšte i ima.
Oni koji su sami sebi uvek na prvom mestu i njihove želje i prohtevi su im najbitniji, za njih lično je jedini zakon. I ovde je nebitno da li je u pitanju zajednica od dvoje ljudi, tipa brak, ili ljubavna veza, ili je u pitanju veća grupacija ljudi okupljena po sopstvenoj volji i želji, ili nametnuta od strane društva. Jedni sa drugima se nikako ne uklapaju, niti se mogu uklopiti sve dok im se način razmišljanja ne poklopi. A to se dešava jedino ako druga strana smogne snage da se menja i promeni sama, jer promeiti druge ljude je nemoguća misija. Oni koji već razmišljaju u pravcu "mi" nema šanse da se vrate stepenik niže i da počnu da misle "ja", jer su oni taj način razmišljanja odavno prevazišli. Čovek isključivo i samo može da menja sebe, ali prvo treba da poželi da na taj put i krene. Kada je ovo u pitanju mnoge grupacije danas glume "mi", a sastavljene su od mnoštvo "ja", te treba paziti da nas ne prevare. A glume samo iz razloga što ih zajedno drži isključivo lični interes svakog pojedinca u toj grupaciji okupljenih pojedinaca. A taj interes je uglavnom u apoenima koji se mogu izbrojati i podeliti.
Jedan bračni partner se nikada neće uklopiti sa drugim partnerom, ukoliko je jedno od njih u modu "ja", a drugo u modu "mi". Jednostavno je nemoguće. Takav brak će uvek ličiti na poslovni dogovor i ugovor gde je jedna od strana našla zajednički lični kratkoročni interes, tipa produžetak svoje genetike preko dece. I u takvom braku neće biti obostrane ljubavi, već će neuzvraćena ljubav dolaziti samo od strane onog partnera koji razmišlja u pravcu "mi". Kada su u pitanju žene u ovakvim odnosima, kod njih u većini slučajeva sve ide po planu i zato što su to odavno isplanirale. Dok sa druge strane muškarci su izuzetno loši planeri i u većini slučajevi nesvesni manipulacije i kontrole koja je u rukama žene.
Žene su izuzetno dobri planeri i taktičari, mnogo bolji od muškaraca. Što većina muškaraca naravno ne shvata, a teško da će ikada i moći da shvati.
Ovakva bračna zajednica biće simbioza dva bračna partnera, sve dok ta simbioza uspe da opstane. Samo je pitanje koliko volje ima u onom partneru koji razmišlja u pravcu "mi" i koliko će uspeti da izdrži i prašta poteze i ponašanje partnera koji je izabrao pravac "ja", pravdajući svoje praštanje raznim opravdanjima ponekad i nerealnim i u suprotnosti sa zdravim razumom. Jer taj koji je tako izabrao gledaće uvek i samo sebi lično da ugodi, iako se to ponekad kosi i sa interesima zajedničke dece. Varaće partnera, svoje vreme uvek organizovati po svojim prohtevima i željama bez sopstvene žrtve ikada kada je zajednički interes partnera u pitanju. Na brak će gledati kao na sigurnu luku i usputnu stanicu u koju se vraća posle zadovoljavanja ličnih potreba, ma koje i kakve one bile. Gde će samo napraviti pauzu i opet nastaviti po starom. Ovo je jedan vid izdaje bračnog partnera, a uzdaja je ta koja ne treba nikada da se prašta. Onaj ko jednom izda, naravno da će izdati ponovo.
Potpuno isti slučaj je i u društvu, tipa kolektiv gde je pojedinac zaposlen, ili gde se po nekom drugom osnovu udružio sa drugima. A ništa se ne razlikuje situacija ni kada je društvo na državnom nivou u pitanju.
Čovek koji razmišlja u pravcu "mi" kada je država u pitanju, ili čitav narod i interesi njegovog naroda, a pokuša da se izbori za interese svog naroda preko recimo neke političke partije, ili državnog aparata, njegova borba je unapred osuđena na propast. Jer u takvim grupacija najverovatnije će se naći jedini i sam koji razmišlja u tom pravcu, jer su tamo svi ostali isključivo zbog "ja, meni, moje" i ličnog interesa. Tako da borba ovakvog tipa više liči na naivnu borbu zanesenjaka sa vetrenjačama, nego na borbu koja može da postigne bilo kakve rezultate. Polazeći od sebe i svog načina tazmišljanja, takav čovek ne može da shvati da svi ostali ne razmišljaju u tom pravcu. Već da ih kao članove takvih skupina i grupacija održava jedino, samo i isključivo lični interes svakog pojedinca, do koga dolaze preko takvih grupacija, jer kao pojedinci ne bi uspeli da dođu do zacrtanog ličnog cilja. Da je moguće, naravno da se nikada ne bi udruživali sa drugima. Da nema zajedničkog ličnog interesa svih okupljenih, koji žele da sprovedu preko takvih skupina, njih ne bi ni bilo.
Ako znamo sve ovo, onda nikoga ne treba da začudi zašto današnje društvo liči na to na šta liči. I ovde uopšte nije bitno obrazovanje pojedinca, već njegova ličnost i moralni sklop. Kada se ovi i ovakvi ljudi koji jedino znaju za razmišljanje u pravcu "ja", a koji danas čine većinu što naravno neće biti slučaj u budućnosti posle Božje Intervencije, dokopaju pozicija moći i umreže oko zajedničkog interesa, a taj zajednički interes je lični interes svakog pojedinca, bolje ne može nikako ni da bude. Ovo je osnovni razlog i uzrok postojanja korupcije u društvu koja je ta koja itekako izjeda svako društvo, ma koliko to društvo dobro organizovano bilo. Tamo gde se korupcija pojavi, te se za istu još nalaze i opravdanja, takvo društvo se na kraju obavezno urušava i nemoguće je da opstane.
Ti i takvi se u ostvarivanju svojih ličnih ciljeva nadmeću sa istim takvima koji ih okružuju, podmeću nogu jedni drugima, dok se istovremeno smeše jedni drugima u lice i glume odnos među njima koji je lažan. Ali samo do određene granice, jer sa druge strane svi takvi pojedinci čuvaju jedni druge, zato što znaju da padom jednog od njih može da se uruši i čatav takav sistem. A samim tim povuče za sobom čak i onog "najmudrijeg", u realnosti najbeskrupuloznijeg i najlukavijeg, koji se poslednji smeje.
Naravno da na kraju zbog ovakvog ponašanja ispašta čitavo društvo, jer njihovo ponašanje i njihove greške, uvek plaća čitavo društvo, a ne oni lično. Po njihovim shvatanjima i merilima se formiraju norme u društvu, jer oni koji u ovakvoj borbi za lični interes uspeju, društvu se prikazuju i prezentuju kao uspešni i postaju primer čitavom društvu kako se treba ponašati i čega se treba držati. Takvi ne znaju za viši cilj niti njihov mozak i način razmišljanja može dotle da dobaci i dosegne. Znaju samo za sebe i svoj interes i zaokupljeni ličnim interesima na svakodnevnom nivou, nisu u stanju da shvate kakve efekte na čitavo društvo ima njihovo ponašanje. A to ne može da shvati ni čitavo društvo, jer je i većini u tom i takvom društvu na kraju jedino lični interes bitan i važan.
Ovo je i dalje svet ovih i ovakvih i sve dok se ne promene, ili ne budu sklonjeni i zaustavljeni od strane ljudi koji znaju i za nešto više od ličnog interesa, situacija se neće promeniti na bolje. A ti koji će promeniti društvo na bolje su oni ljudi koji razmišljaju u pravcu "mi", jer nisu naseli na lažne norme koje se već decenijama usađuju u društvo preko lažnih medija i lanog obrazovanja te društvenih normi i prihvatljivog ponašanja. A pošto je danas još uvek većina takva, koja ne zna da drugačije može uopšte i da postoji, niti ima volje da pokuša da shvati, jedino Bog Otac može da ispravi ovo ludilo koje je zahvatilo ne samo sve države, već i čitavo čovečanstvo.
Samo je pitanje ko je i koliko u mogućnosti da svoj lični interes do kraja sprovede u delo i ko se sa koliko zadovoljava. Neko se zadovoljava sa manje, dok sa druge strane oni koji su najambiciotniji, iako njihova ambicija nije opravdana moralnim sklopom i znanjem, nezasiti i ne znaju da stanu, čak i kada rade na sopstvenu štetu.
A negativna selekcija preko ovakvog sistema, naravno da će na vrh uvek uzbaciti one najgore, a po usađenim normama današnjeg društva možemo reći i "najtalentovanije". One koji su nikad zadovoljni ličnim uspehom u ostvarivanju ličnih interesa i ciljeva, bolesno pohlepni kako kada je u pitanju novac, tako i tela drugih ljudi. Takav sistem će uvek u vrhu izbacivati one najgore, za koje lični cilj opravdava sva sredstva. A takvo društvo će snositi posledice njegovog uspeha, bez da je toga i svesno.
Najambiciozniji u ostvarivanju ličnih ciljeva i interesa uvek će se dokopati najvećih pozicija odlučivanja i moći, jer preko takvih pozicija mogu za sebe lično da dođu do najvećih ličnih ciljeva, ne zato što žele da urade bilo šta dobro za društvo u celini. Kao i da zadovolje svoj bolesni ego koji vremenom preuzima primat nad njihovim životom, te ego postaje kontrolor čitavih njihovih života.
I postaće primer u društvu po normama koje su društvu usađene i nametnute, gde društvo više ne gleda i ne sudi kojim i kakvim metodama se takav pojedinac popeo do takvog mesta, već isključivo vidi njegov uspeh koji je za većinu u društvu i jedino merilo, pa donekle čak i opravdanje za sve metode koje je koristio na putu svog ličnog uspona.
A kao dokaz za sve ovo ide ono ubačeno u narod koje narod danas stalno ponavlja i mantra, bez svesti gde sve to na kraju vodi. A od naroda i opšteprihvaćeno kao norma u društvu i "normalno" bez kritičkog razmišljanja i uopšte shvatanja kako sve to utiče negativno na čitavo društvo u celini. Ujedno i opravdanje za "lična shvatanja" i ličnu ambiciju svakog pojedinca koji se identifikovao sa većinom iz takvog društva, u tom i takvom narodu koji i iznedri ovakve pojedince kao "primere", koje kaže:
"Ti da si na vlasti ti li ne bi krao ?"
Srbski Narod iznad svega.
Samo Bog iznad Naroda Srbskog.
U lažnim medijima slabo prenose pojačanu aktivnost vulkana širom sveta u poslednjih par nedelja, iako je to itekako bitna tema. A i dobra za plašenje ljudi, baš čudno da oni o tome konstantno ne bruje. Možda im nešto nije dobro ?
ОдговориИзбришиKao i pojavu jakih zemljotresa koji su se na svu sreću dešavali uglavnom ispod okeana. Nadamo se da će takav slučaj biti i u budućnosti, da ih neće biti u gusto naseljenim područjima gde ima mnogo ljudi.
Kako vulkani i zemljotresi, tako i razne oluje, jaki vetrovi, požari, poplave i ostale nepogode, biće sve intezivnije i intezivnije u narednom periodu. Pogotovu sledeće godine kada se očekuje solarni maksimum našeg Sunca.
Pored pojačane aktivnosti Sunca na klimu na Zemlji i uopšte na Zemlju, kao i na sav živi svet koji se na njoj nalazi, itekako utiču i kosmička zračenja i kosmička prašina. A naš solarni sistem se trenutno nalazi u delu galaksije gde određene struje itekako ubacuju kosmičku prašinu u naš solarni sistem. A sve to zajedno itekako utiče na klimu, oluje i stvaranje oblaka na Zemlji.
Jedan od problema je i taj što magnetno polje Zemlje ubrzano slabi, te je zaštita Zemlje od kosmičkih i solarnih zračenja itekako oslabljena. A to možemo videti i po tome što je ozona ( O3 ) sve manje i manje tamo gde treba da ga ima, a to je stratosfera, pojas na visini od 10 do 50 km od površune Zemlje. Solarne oluje utiču na procenat ozona, koji je takođe jedna od zaštita Zemlje.
Ozon štiti od za ljude itekako štetnog UV zračenja, jer ljude Bog nije stvorio za takvo okruženje. Mnoge vrste na Zemlji kako životinjske tako i biljne, imaju zaštitu od UV zračenja. Kada su ljudi u pitanju mi takvu zaštitu nemamo, jer je nas Bog Otac stvorio za sredinu kakva je bila na Zemlji pre potopa, a tada nije bilo UV zračenja.
Sve u svemu, treba se pripremiti za itekako nenormalne pojave kada je klima u pitanju. Ove pojave nemaju nikakve veze sa ljudima i "zagađenjem koje ljudi stvaraju", ta laž se koristi kako bi se ljudi pljačkali. Sve te laži mi plaćamo preko poreza i akciza, inače bi sve bilo jeftinije a plaze ljudi itekako veće. A opljačkani novac ne ide uopšte za zaštitu Zemlje, prirodne sredine, ili čega god, već ide delom u džepove parazita-prevaranata i zločinaca, a deo kako bi se koristio da se nama nanese šteta na mnogim poljima.
Kod nas ovde na Balkanu ne bi trebalo da bude velikih problema i anomalija u klimi, ali u drugim delovima sveta će itekako biti. Nije na odmet da se pripremimo za nadolazeći period, ma gde živeli, a to treba raditi tako što ćemo postati fizički aktivni, ako već nismo. Obavezno treba vežbati, smanjiti cigarete, alkohol, hranu koja u sebi ima šećer i pogotovu oni koji imaju višak kilograma, sada je pravo vreme da krenu na put mršavljenja. Treba paziti na krvni pritisak oni koji ga imaju, jer takva dešavanja itekako utiču na isti, a takođe i ljudi koji imaju neku od bolesti bubrega, srca i krvnih sudova, mora da budu itekako pažljivi, jer sve te promene itekako uztiču na te organe.
Sa druge strane ne treba se plašiti uopšte bilo čega, ili bilo koga, već se treba truditi da ostanemo što smireniji i što pozitivniji.
Za tako nešto sve što nam treba je da verujemo u sebe i u Boga Oca.
8. juna 2011. godine dogodio se solarni fleš i ogromno izbacivanje koronalne mase sa južne hemisfere Sunca, iz sunčeve pege koja je bila na "zalasku". Sva sreća te je to izbacivanje koronalne mase promašilo Zemlju i većim delom otišlo u suprotnom pravcu.
ОдговориИзбришиDanas, tačno posle 13 godina, desio se potpuno isti događaj. Na istom mestu, iste jačine, koronalna masa otišla je u istom pravcu.
Da li slučajnosti postoje ?
Svi ljudi u svim državama su videli kako izgleda kada nekoliko bolesnika i psihopata koje niko nikada nigde nizašta nije birao, suspenduje ustave i preuzme upravljanje državama u svoje ruke za vreme lažne kovid pandemije.
ОдговориИзбришиSvi su mogli i da osete, ne samo da vide, tiraniju koju sprovode ovi demoni nad nedužnim ljudima, naravno uz pomoć idiota koji su zaposleni u državnom aparatu i institucijama koji su njihove nelogične i protivzdravorazumske "mere" sprovodili na terenu u delo.
Idiot sa diplomom i idiot bez diplome, nikakve razlike, osim u egu. Problem je ovde isključivo u idiotima koji su uposleni u državnim aparatima, koji sa druge strane veruju za sebe da su najpametniji i da sve najbolje znaju.
Budala koja zna da je budala i svesna toga, a takvi su retki, nije toliko opasna po jedno društvo. Takva budal ćuti, ne pravi se pametna i nikada nema potrebu i želju da se bilo šta pita.
Ali budala koja za sebe veruje da je najpametnija i da sve najbolje zna, dok u realnosti ne shvata da je "znanje" budale ustvari usađeno tuđe "znanje" koje se kosi sa činjenicama na nesvesnom nivou, najopasnije su po jedno društvo.
Mnogo udruženih budala na jednom malom prostoru, recept je za katastrofu.