Nezavrshen Post...

Dobrodoshli na smetlishte mojih misli...Na otpad mojih osecanja,secanja...
Da,to sam ja...
Izvolite...Udjite...
Dobrodoshli u moj um,osecajte se kao kod kuce...
Mozhda ce vam se svideti,to shto vidite,o tome prichati,preprichavati...
Mozhda cete se zaprepastiti...Zaboraviti da ste bili,mozhda cete vrata za sobom zatvoriti...
I nikad se vishe necete vratiti...
Ali vas,samo jedno,molim...Nemojte da mi sudite...
Nemojte da me mrzite,da me prezirete,iako me,mozhda,ne razumete...
Ne morate da mi verujete,da chitate,da o tome razmishljate,da shvatite...
Samo,nemojte da me mrzite,jer ja za mrzhnju ne znam...Ne znam shta je mrzhnja,prezir,ne znam shta je to zavist...
Ja samo za Istinu i Ljubav znam,od mene se lazh,kao zraci Sunca od vode,odbija...
Tamo gde se lazh kao Istina pretstavlja,ja to vidim,ja znam...
Ja Istinu u moru lazhi vidim,iako je ona samo jedna kap vode,u okeanu koji je okruzhuje...
Zato vas,ponovo,molim,nemojte da me mrzite...Ne znate me,ne znate kako je meni...
Jer,verujte mi...Uopshte nije lako biti ja...
Je l` ste se lepo smestili?
Krecemo...
Dok udaram Katanom u Kamen Mudrosti,buducnost odjekuje na talasima proshlosti...
Opet i ponovo,seku me misli,ne daju mi da dishem,da vidim...Da osecam,da znam...
Ne zhelim da verujem,jer je verovanje zabluda,a zabluda je smrt,veshto odlagana...
To je taj crv koji grize,koji jede...Koji se krije i iz prikrajka jede sva osecanja,svu sushtinu...
Zhivota i zhivljenja...Grize...Jako...Neumorno...
Ne zhelim da se nadam,da od zablude bezhim,znam da cu se na istom naci...
Jer nada nije nishta drugo,nego odraz zablude,u ogledalu...
A iz ogledala ce se pojaviti crv,taj neprijatelj,koji grize staklo,praveci put sebi u bolje sutra...
I ponovo isto...Tishina...Za mene...
Vec vidjeno...
Dok slusham tishinu,vodi govorim...Voda koja teche,koja ne stoji,koja razume...Jedina...
Misli mi jedu mozak,glava mi puca,osecam kao da zheli da se odvoji od tela...Da ode od mene,shto dalje,tamo,negde,gde ce svoj mir naci...
Da li da krenem ka vechnosti,ili da krvlju iz ochiju na Zid Placha,svoja secanja zapishem?
Vracam Katanu u korice i dolinom mrtvih odlazim,jer ja umem samo da krenem,a ne i da zavrshim,to shto sam pocheo...
Moje prokletstvo,moje vidjenje,moja stvar...
Ali znam da ce,vec sutra,biti bolje...
I znam...Da cu Znati...

The Last Shall Be First...