Vreme Izbora ...

Postoje dve ljudske emocije iz kojih proizilaze sve ostale. Prva je ljubav, a druga strah. Iz ljubavi proizilazi sve ono što je dobro, a iz ličnih strahova sve ono što nije. Strah dolazi iz nesvesnog uma preko ega, dok je ljubav odražaj ljudskog bića koje je u skladu sa Bogom.Sve negativno što ljudi rade potiče iz nekih od strahova i u suštini oni to rade nesvesno. Ma koliko u tome bio uključen svesni um, strah je odlika ega i nesvesnog uma koji sebe brani preko ove negativne emocije. Iz tog razloga su takvi ljudi spremni na svađe, ulazak u rasprave i fizički obračun, jer se plaše da ne izgube nešto što u suštini i ne poseduju. Živeti u ljubavi je jedino ispravno. Sa ljubavlju dolazi strpljenje, razumevanje i mudrost. Ljubav usmerena i ka onima koji iz straha rade nedostojne stvari, ili izgovaraju reči koje ne priliče dostojnim ljudima usmerene ka drugima, jedino je ispravno. Naravno da im ne treba dozvoliti  da nanose štetu kako sebi i drugima bez da su toga i svesni, treba ih razumeti i na prihvatljiv način im pojasniti da učestvuju u nečemu čega nisu ni svesni.

Takvi ljudi mora da shvate da su njihovi lični interesi oduvek bili ispod interesa većine, ili ideje koja treba da dovede do oslobađanja čitavog naroda, pa i čovečanstva. Njima se mora pojasniti i oni što pre mora da shvate zarad sebe samih, pre svega, da ono što ne biva po prirodi, još teže može biti na silu. Takva su današnja vremena tranzicije. Tranzicije iz straha u ljubav. 

Čudna vremena sa čudnim ljudima kojima mesta neće biti u svetu koji nastaje ukoliko sebe ne menjaju, ali da bi do toga došlo, moraju to prvo i da žele. 

Mnogo sujete, ega, ambicije koja nije potkovana znanjem, a još manje moralom. Lični interesi iznad interesa većine, naroda. Lažne optužbe, spinovanja, okretanje istine. Poistovećivanja od strane pojedinaca sa idejom u kojoj su pojedinci nebitni. Ili bi tako barem trebalo da bude. 

Trebalo bi da je ideja iznad bilo kog pojedinca, jer nijedan pojedinac okupljen oko neke ideje, nema tapiju na bilo koju ideju.

Zato je to ideja, zato treba i mora da bude iznad svih pojedinaca, bili oni samo pojedinci, ili okupljeni u svoje grupe. Ideju ljubavi nemoguće je sprovesti u delo metodama straha. 

Mnogo teških reči koje ne dotiču realnost ni po kom osnovu izgovaraju ljudi u današnjim vremenima. 

Ego koji se rađa iz straha u nesvesnom umu, nekontrolisano iskače i bori se za fiktivnu realnost do koje se još nije ni došlo. Bori se za svoj lični interes, a ne interes većine, jer ego pojedinaca ne zna za viši cilj. Vidi donde dokle je granica njegove koristi i čvrsto se drži iste. 

Svaku pozitivnu kritiku koja bi mogla da utiče na boljitak svih ljudi i čitavog naroda shvata kao napad na ličnost, iako ideja ličnosti nema. Poistovećivanje ideje sa samim sobom se može dovesti i u vezu sa teškom patologijom.

Danas se mnogo zloupotrebljava reč koja kaže "ostvarenost", iako svi znamo da dok se jednom ne smrkne, drugome ne može da svane. U ovim vremenima se shvatanje pojma "biti ostvaren" nikako ne može isključiti povezanost sa državom i budžetom, koji su sazdani na temeljima zla. Većina "ostvarenih" se je ostvarivala na tuđoj muci, jer je tako jedino i bilo moguće, iz razloga što se nisu ostvarili stvaranjem i kreiranjem, već isključivo preko parazitskog sistema sve vreme vezani za budžet koji je u vlasništvu svih ljudi u zemlji. A dokaz za to je što ne nađosmo nijednog "ostvarenog" rudara, koji uživa plodove svog rada kao rudar, već isključivo se "ostvariše" oni koji ne stvaraju nikakvu dodatnu vrednost, nego po pravilu parazitski egzistiraju na energiji onih ljudi koji proizvode. Sve vreme obitavajući mnogo bolje od onih koji tu energiju i stvaraju. 

Retki su ljudi koji nisu preko države došli do svog ostvarenja, ma šta to značilo, jer izađosmo iz socijalizma gde, kao, bejasmo svi jednaki. To ostvarivanje se može nazvati i snalaženjem u postojećem sistemu zla, isključivo donoseći za sebe nemoralne i nedostojne odluke u onim trenucima izbora kada smo morali da biramo. Ostvarivanje u postsocijalističkom sistemu dolazi isključivo preko toga da se mnogima smrkne, kako bi jednom svanulo i uvek po sistemu da cilj opravdava sredstva. Uvek na štetu mnogih ljudi koji stradaju, ostvaruju se pojedinci i to je nepisano pravilo. Te svako ko je u ovome i učestvovao i sebe "ostvario", učestvovao je u održavanju sistema koji je po zlu bio i postavljen. U tom slučaju je suvišno govoriti o časti i poštenju, te nekakvo ostvarivanje u takvom sistemu i adresirati kao nešto poželjno i dokaz za bilo šta pozitivno.

Naravno da ovakvim ljudima ne treba suditi, nego im dati vremena da shvate i menjaju sebe, jer toga u svetu koji nastaje iz ljubavi niti može, niti će biti. 

Ne sudi, jer biće ti suđeno, zapisaše nekada davno naši preci u mnogim knjigama. Tako im je rečeno od strane onih koji su u tim vremenima itekako bili na vezi sa Bogom.

I dok se vreme Sudnjeg Dana sve brže približava, ljudi nikako da shvate da treba isključivo sebi da sude i menjaju kod sebe to što nije dobro. Opravdanje za svoje lične postupke koji nisu po Bogu traže u drugima i sve vreme ukazuju u druge prstom, ne shvatajući da je sada vreme ličnih ogledala, a vremena je sve manje i manje. I da mnogi neće stići da se u to ogledalo i dobro zagledaju, ukoliko što pre na taj put ne krenu. 

Pojedini ljudi koji su ambiciozni, a bez potrebnog minimalnog znanja, neretko se hvataju teških reči zasnovanih na ličnom strahu, plašeći se da ne izgube za sebe lično ono što su zacrtali, što u realnosti, moramo napomenuti još jednom, i ne postoji. Lažno optužujući ljude kako bi svoj strah i nahranili, potpuno nesvesni u čemu učestvuju. Nesvesni da svet straha nestaje, a sa njim i sve njegove pošasti koje je proizveo sa nečastivim na vrhu. Slepi kod očiju i gluvi kod ušiju ne shvataju da će im se to čime se bave vratiti kao bumerang, jer problem treba da traže prvenstveno u sebi. A kada problem i nađu, da uz pomoć ljubavi pobede strah koji ih je obuzeo bez da su toga i svesni. 

Mnogo je problema manje izvan nas samih, nego baš u nama, gde žestoko odbijamo da pogledamo, jer je taj put najteži. Ali ujedno i jedini ispravan. 

Svako koga imenovasmo kao neko drugi, problem je isključivo i samo sebi. Još rekoše i oni koji znaše mnogo više od nas, ne svedoči lažno na bližnjega svoga, ali ljudi duboko u strahu ovo nikako da čuju. Ovo je itekako opasno u ovim vremenima previranja i tranzicije u kojima se očekuje direktna intervencija Boga, jer zlo koje ljudi posejaše među sobom i dozvoliše sebi luksuz da njime budu vođeni, ne može niko da izleči do Tvorca samoga. A on će to učiniti svakako, ali to neće biti dobro po one koji ne izabraše sami za sebe, da se tog zla i klone i sami sebe od zla i leče. Neće biti u stanju da održe u sebi i prežive intervenciju Boga, jer bez njegove intervencije je nemoguće rešiti se zla koje se je toliko u ljudima nakupilo.   

Zamenom teza i spinovanjem ljudi koji su u strahu opravdavaju sebe i svoje nedostojne postupke sve vreme vođeni isključivo strahom, koji dolazi od strane nesvesnog dela uma i koji je sastavni deo bolesnog ega.

Ne shvatajući da ovo nisu vremena kada se drugima sudi, već vremena kada se radi najviše na sebi. A to se radi na taj način što svakoga dana naučimo nešto novo, kako bi sebe deprogramirali iz programa u koji smo uvučeni ponavljajući svakodnevno iste radnje u isto vreme, dok se ujedno nadamo različitom ishodu na kraju dana. Što je nemoguće i neizvodljivo, jer iste misli koje dovode do istih emocija nas još dublje uvlače u potpuno isti program. 

Mnogi u ambiciji da se hvataju stvari koje ne mogu da dosegnu zbog ličnog neznanja na određene teme, u ovim vremenima obrazovanja umesto da obrazuju sebe preko istine i informacija koje su danas  itekako dostupne, biraju da u drugima vide krivce za lično neznanje i ličnu sujetu. Spremni na odmazdu i osvetu prema ljudima koji zbog njihovog ličnog dobra pokušavaju sve vreme da ih osveste, isključivo kako bi prešli liniju ka kojoj se sve brže i brže krećemo kao čovečanstvo. I ukoliko se što pre ne osveste, ta će linija za njih ostati nedosanjani san i neće je preći, već će zajedno sa linijom otići u bezdan koji je liniji i onima koji ostanu ispred nje i namenjen. 

I dok se reke i vode povlače na čitavoj planeti, nikako da se sete reči koje ne želeše da čuju, a koje su odavno izgovorene i kažu "pratite vodu". Izgleda da te reči ne bejahu namenjene njima, nego onima koji u ovim vremenima imaju oči da vide i uši da čuju. Namenjene onima koji su duboko u Vavilon poslati od strane Tvorca, kao da se njih ne tiču, jer zaslepljeni ličnim neznanjem u kombinaciji sa jakom ambicijom, ne znaju da vide da se voda ne povlači zbog suša, kako im je predstavljeno. Već se voda povlači zbog nekih događaja na Zemlji u ovim i ovakvim vremenima.

Postavlja se pitanje, ko je to znao pre toliko godina da će se dešavati to što se dešava sa vodom i na to nas i upozorio ? 

I ko je taj koji kontroliše Mesec i Sunce i ne nazvasmo li ga Bogom, Tvorcem ?

A ljudi skovani od neznanja koji slepo veruju za sebe da već sve znaju nikako da se svrstaju među onima koje Bog u Vavilon i posla, već se čvrsto drže Vavilona koji je osuđen na propast i koriste se i dalje metodama koje će nestati u vatri zajedno sa tim istim Vavilonom. 

Ljudima koji ne veruju u postojanje Boga, a koji se pozivaju na njegovo ime isključivo zarad lične koristi, nemoguće je objasniti da neće preživeti vremena koja dolaze, ukoliko ne žele da čuju. 

To su ljudi od vere u ono što misle da je istina koja njima lično odgovara, ali ne i ljudi od znanja, koji ne mogu da dokuče da više nikada ništa neće biti isto. Ni nauka, ni društveno uređenje, ni medicina, niti bilo šta što je nastalo iz satanističkog sistema. Ne shvataju da iako oni veruju da Bog ne postoji i da je sve u njegovim rukama, da to ne znači da njega stvarno i nema, i da se on za sve na kraju ne pita. 

Bog kao reprezent bezuslovne ljubavi je tu isključivo zbog onih koji u njega i njemu veruju, a svaki čovek sam za sebe bira da li će verovati, ili ne. Vera u bilo šta je veoma bitna, jer je ona pokretač našeg delovanja. Jedina opravdana vera je vera u Boga, sve ostalo treba preispitivati i ne treba bilo čemu, ili kome verovati na izgovorenim rečima. Pogotovu ne ako se njegove reči ne poklapaju sa njegovim delovanjem. 

Svi ljudi mora da prestanu da se bave stvarima koje nisu po Bogu, a kojima ljudi dadoše naziv stvarima nedostojnim čoveka. Jer su dela ta koja se računaju, a reči su one koje dođu i prođu i imaju mnogo manju težinu. Reči koje znaju da budu opasne po pojedinca su isključivo one koje dovode do dela koja čoveku nisu primerena. Dela koja idu na štetu drugog čoveka su dela koja se uvek obijaju o glavu onome ko je do njih i doveo. 

Nijedan čovek, ma kako se zvao, neće biti od pomoći bilo kome kada Sudnji Dan nastupi, niti će moći da svedoči za bilo koga, kako bi ono što će doći od Boga i izbegao. Svako odgovara isključivo za sebe. A sve što oni koji ne znaju misle da će ostati sakriveno, grdno se varaju. I iz tog razloga i misle tako kako misle, bez da su svesni da su u zabludi. 

Ko ne osvesti ovo, a vremena je sve manje i manje, stradaće u Sudnjem Danu gde pomoći i bilo kakvog spasitelja za one koji ovakav put izaberu za sebe, nikako neće biti. Ovo su vremena izbora i biranja i svako odgovara samo za sebe i isključivo svoj lični izbor. 

Niti će biti praštanja bilo kome. Biće presuđeno svima onako kako su zaslužili delima svojim u treptaju oka, sve vreme se krijuću iza zvučnih i lažnih reči, koje se ljudima dopadaju da ih čuju.  

Ostaje nam da se nadamo da će mnogi shvatiti i osvestiti da sve što treba je da budu što bolji ljudi, da se klone svakog zla, i da čuju reči koje kažu "gledajte u Nebo". Jer reči koje nam poslaše oni koji znaju mnogo više od nas pre nekoliko godina, nisu čuli i odbijaju da čuju. 

Reči koje ostaše zapisane i koje kažu i dalje "pratite vodu".

Da pobede strah koji dolazi iz nesvesnog uma u vidu ega i da se priklone ljubavi i deluju u skladu sa njom, a samim tim i u skladu sa Bogom koji će početi da deluje i preko njih. 

Smrtnici na ovom planu niti imaju znanja, niti im je dozvoljeno da bilo kome sude po ličnom nahođenju i ličnom viđenju stvari. Samo je jedan od koga se ništa sakriti ne može, pa čak ni misli za koje mislimo da su naše. Niti imaju svest da se nijedan čovek, ma kakvo mu ime bilo, neće pitati o sudbini bilo kog pojedinca sutradan, već će sve to odlučiti Bog koji jedini sve čuje, vidi i čita 

Na kraju je Bog taj koji uvek Pobeđuje. A mnogi će na teži način shvatiti da Bog i zaista postoji. 

Ovo su vremena izbora gde svako mora da bira sam za sebe i deluje u skladu sa ličnim izborom. Mnogo je izbora u ovim vremenima, gde neutralnih i onih koji čekaju da se sve završi, a onda i izaberu u skladu sa ličnim interesima, neće biti, niti je moguće da bude. Vremena gde svako mora da zauzme stranu za sebe ponaosob, kada je u pitanju bilo koja tema koja se tiče svih nas. 

Ljubav, ili strah ?

I am my Brother's Keeper, and I shall not fear ...