Ljudi su skloni da beže što dalje od boli, a da budu što bliže užitku, to je u ljudskoj prirodi. Ali ovaj put užitka biti neće, već isključivo i samo bol.
Svi treba da se pripreme za strahote na lokalnom nivou, da daju sve od sebe za ljude koji ih okružuju, a ne da veruju da će im neko bilo šta pokloniti zato što ih je neko uveo u ovu iluziju obećanjem, jer obećanje nikoga ništa ne košta, te je svako slobodan da obećava šta god mu padne na pamet.
Ili da će im stići nekakva GESARA i ostale gluposti o kojima im godinama govore oni koji nemaju pojma sa životom.
Ljudi shvataju i razumeju istinu samo kada je vide svojim očima, a osvešćuju se i bude jedino kada se na njih vrši pritisak i kada osete bol. Kada budu izbačeni iz zone komfora i nikako drugačije. Kada ostanu bez svega onoga o čemu do juče nisu razmišljali i što su prihvatali zdravo za gotovo.
A to znači da prestanu da veruju u bajke, a prestaće ovaj put jer će ih bol na to i naterati.
Treba se spremiti za stradanja ljudi na lokalnom nivou, u našem komšiluku, jer ovo, nažalost, neće biti bez žrtava. I treba biti spreman za delovanje na lokalnom nivou kada sve ovo krene. A to delovanje na lokalu znači timski rad i rad u grupama za bolje svih koji tim grupama i pripadaju.
To je jedini način da se među ljude vrati čojstvo, empatija, samilost, dobrota i ljubav. A to znači da pomažemo ljudima u našem okruženju, nesebično, a ne da se držimo sebe i svojih ličnih interesa, jer bez pomoći drugima, nećemo ni mi preživeti. To je surova istina, a svako je slobodan da veruje u bajke. I to će se dešavati u narednih par meseci, to je tu na pragu.
Spasitelja u vidu bilo kog čoveka, ili grupacije ljudi, neće biti. Nikome neće moći da pomognu ni Tramp, ni Putin, a ni naš Dušan. Već su uradili mnogo toga što su nas pripremali za sve ovo, dok mi sve vreme odbijamo da vidimo realnost, jer ne želimo da ih čujemo. Sve vreme čekamo nekakve pare koje ničim zaslužili nismo i maštamo o nekakvim funkcijama, za koje nemamo ni elementarno znanje.
Država se ne stvara od ambicioznih neznalica koji to žele, koji samo za novac i svoj lični interes znaju, to imamo zadnjih 200 godina, a sami smo svedoci gde nas je to i dovelo. Već za državu koja služi narodu treba najmanje 100 hiljada svesnih ljudi, kada je Srbija u pitanju.
Dobrih, plemenitih i pametnih ljudi od znanja, koji će raditi u skladu sa Bogom, koje za sada nažalost nemamo. Svesnih ljudi koji su prošli kroz strahote i videli sve svojim očima onako kako u realnosti jeste. Ljudi koji više ne žive u iluziji koja je za njih stvarana eonima.
Preuzimanje vrha upravljanja državom u ovom i ovakvom sistemu ne bi donelo nikakve promene na bolje. Bez ljudi koji će odluke ljudi u skladu sa Bogom da sprovedu u delo kroz institucije, to je neizvodljivo.
U institucijama su danas oni koje nazivamo dubokom državom, sve je u njihovim rukama, sve oni kontrolišu. I oni bi minirali sprovođenje bilo kakvih odluka koje su u korist čitavog naroda u delo na sve moguće načine. Drugim rečima, nemoguće je sprovesti ih u delo dok se ne očisti sistem od satanista, samo preuzimanje vrha države dok ovaj sistem traje, ne bi donelo nikakve rezultate. Čak naprotiv, još veću štetu po čitav narod. Jer bi se oni iz sistema borili protiv onih koji su možda i dobronamerni, ali sprovođenje njihovih odluka bi bilo uvek na štetu onih koji po dubini taj sistem i čine.
A sistem će se očistiti stradanjem i strahotama, pritiscima na sve ljude, da shvate gde su i šta su. I da ako žele da prežive mora da se organizuju i pomažu na lokalu jedni drugima, a ne da zevaju u nekakve u svojim glavama stvorene autoritete, koji se u ovim i ovakvim vremenima bave glupostima i metodama sveta koji nestaje pred našim očima. Lažni autoriteti koji znaju samo za laž, spletkarenja i svoje lične interese, vođeni ambicijom i okrenuti isključivo sebi, nisu ni od kakve koristi u ovim vremenima, već su i oni deo problema.
Ne čeka se od takvih od kojih smo sami stvorili autoritete bez da smo koristeći logiku i razmislili koliko pre svega oni bilo šta znaju, da ne zalazimo u to čime se bave, da nam kažu kako ćemo da delujemo, kako ćemo da mislimo i šta ćemo da radimo. Nego da koristimo sopstveni mozak bez da lažemo i zavaravamo sebe, bez emocija dok razmišljamo, koje prilikom razmišljanja zamute um i rasuđivanje. I tako što se spremamo da dočekamo što spremniji dešavanja koja će pogoditi neizbežno čitavu planetu. A deluje se u lokalu, tamo gde smo u mogućnosti i da delujemo. Ne spašavano ni Beograd, ni Moskvu, a ni Njujork u našim glavama, to je posao onih koji tamo žive, ukoliko tamo ne živimo.
Vreme je da se trgnemo iz sna, da shvatimo da uvek u životu postoje prioriteti. A prioritet nisu tuđe pare i ulagivanje onima koji pojma ni o čemu nemaju, već je sada prioritet priprema za ono što dolazi.
A dolazi zato što smo se mi bavili glupostima, zavedeni, ili zato što pametni nismo iako sve vreme verujemo da bilo šta znamo i da smo najpametniji, bez dokaza za to i takvo naše lično verovanje.
Preuzimanje vrha upravljanja državom u ovom i ovakvom sistemu ne bi donelo nikakve promene na bolje. Bez ljudi koji će odluke ljudi u skladu sa Bogom da sprovedu u delo kroz institucije, to je neizvodljivo.
U institucijama su danas oni koje nazivamo dubokom državom, sve je u njihovim rukama, sve oni kontrolišu. I oni bi minirali sprovođenje bilo kakvih odluka koje su u korist čitavog naroda u delo na sve moguće načine. Drugim rečima, nemoguće je sprovesti ih u delo dok se ne očisti sistem od satanista, samo preuzimanje vrha države dok ovaj sistem traje, ne bi donelo nikakve rezultate. Čak naprotiv, još veću štetu po čitav narod. Jer bi se oni iz sistema borili protiv onih koji su možda i dobronamerni, ali sprovođenje njihovih odluka bi bilo uvek na štetu onih koji po dubini taj sistem i čine.
A sistem će se očistiti stradanjem i strahotama, pritiscima na sve ljude, da shvate gde su i šta su. I da ako žele da prežive mora da se organizuju i pomažu na lokalu jedni drugima, a ne da zevaju u nekakve u svojim glavama stvorene autoritete, koji se u ovim i ovakvim vremenima bave glupostima i metodama sveta koji nestaje pred našim očima. Lažni autoriteti koji znaju samo za laž, spletkarenja i svoje lične interese, vođeni ambicijom i okrenuti isključivo sebi, nisu ni od kakve koristi u ovim vremenima, već su i oni deo problema.
Ne čeka se od takvih od kojih smo sami stvorili autoritete bez da smo koristeći logiku i razmislili koliko pre svega oni bilo šta znaju, da ne zalazimo u to čime se bave, da nam kažu kako ćemo da delujemo, kako ćemo da mislimo i šta ćemo da radimo. Nego da koristimo sopstveni mozak bez da lažemo i zavaravamo sebe, bez emocija dok razmišljamo, koje prilikom razmišljanja zamute um i rasuđivanje. I tako što se spremamo da dočekamo što spremniji dešavanja koja će pogoditi neizbežno čitavu planetu. A deluje se u lokalu, tamo gde smo u mogućnosti i da delujemo. Ne spašavano ni Beograd, ni Moskvu, a ni Njujork u našim glavama, to je posao onih koji tamo žive, ukoliko tamo ne živimo.
Vreme je da se trgnemo iz sna, da shvatimo da uvek u životu postoje prioriteti. A prioritet nisu tuđe pare i ulagivanje onima koji pojma ni o čemu nemaju, već je sada prioritet priprema za ono što dolazi.
A dolazi zato što smo se mi bavili glupostima, zavedeni, ili zato što pametni nismo iako sve vreme verujemo da bilo šta znamo i da smo najpametniji, bez dokaza za to i takvo naše lično verovanje.
Dok je prioritet sve vreme bila Sloboda i Oslobađanje, a onda sve drugo što mi sve vreme držimo u prvi plan, mi smo se bavili svime i svačim što nikako nije bio prioritet.
Sada je kasno da se organizujemo na državnom nivou, moramo da shvatimo realnost da nismo uspeli i da se spremamo za delovanje na lokalu. Da obrazujemo sebe u ovih nekoliko meseci, koliko nam je najviše ostalo, da već jednom shvatimo da više ništa nikada neće biti isto. Da će se sve promeniti, čitavo društveno uređenje, sve što danas poznajemo onakvim kakvo jeste, biće drugačije.
I da naš posao umesto nas samih neće niko drugi da obavi. Da ne verujemo u gluposti, tipa, neko će nam pokloniti neku funkciju, kojoj pre svega nismo dorasli, kao što nije dorastao ni onaj što nam tu funkciju nudi kao šargarepu na štapu za tamo neku budućnost.
To je manipulacija zlih naivnima, a svako je slobodan da za sebe to uvije u papir kakav želi i dalje živi u iluziji. Zlih koji ne znaju da vide dalje od svog nosa i koji će svojim neznanjem da povuku i one kojima mesto tamo nije, samo iz razloga što su naivni i veruju u bajke.
Toga niti će biti, niti će moći da radi bilo ko bilo šta samo iz razloga što to i želi, iako o tome pojma nema. To pre svega svi mora da shvate i da im bude jasno kao dan.
Krajnje je vreme da odrastemo i da se osvestimo gde smo se našli. Da shvatimo da je lokal sada najbitniji, a lokal je tamo gde živimo. I da se pripremamo da pomažemo ljudima, kada "Oluja" stigne.
Da mi budemo primer kako treba, a ne da se zaključavamo po kućama, krijemo i gledamo da mi lično ne pomremo gladni, kako bi mi sutra bili "neko i nešto" i kako bi se mi pitali za ono o čemu pojma nemamo.
Da shvatimo da nijedan pojedinac nema znanja kada su ove stvari u pitanju koje slede, i da niko neće uraditi naš posao, niko nas neće spasiti. Niti će biti savetnika, jer će svako imati svoju ličnu dramu koju će morati da proživi i preživi, ovaj put i realnu, a ne fabrikovanu.
O tome se radi, svi mi mora da odrastemo, a jedini način da to uradimo je da prođemo kroz strahote, jer smo se pravili pametni i "namazani" sve vreme. Ne treba se oslanjati ni na koga, osim na sebe i ljude koji su u našem komšiluku i okruženju, jer ono što će pogoditi svet, pogodiće svakog čoveka na planeti kao pojedinca. Osloniti se na ljude sa kojima živimo, koje stvarno poznajemo, koje volimo i koji nas vole. Ne tražiti prijatelje u nekima koje ne poznajemo, a koji stvarnih prijatelja nemaju.
Nijedan čovek na planeti neće izbeći ono što nam stiže, niti će to biti moguće, gde god se nalazio i ma koliko mislio da se je dobro zaklonio.
Nema autoriteta, autoriteti ne postoje, moramo se već jednom otarasiti tog programa. I mora da shvatimo da niko ni po čemu nije bolji od drugoga. Niko ne može da nam da ono što obećava, jer je Bog taj koji odlučuje šta će i kako biti. Ne bilo koji čovek, ma kako se zvao.
Sada je kasno da se organizujemo na državnom nivou, moramo da shvatimo realnost da nismo uspeli i da se spremamo za delovanje na lokalu. Da obrazujemo sebe u ovih nekoliko meseci, koliko nam je najviše ostalo, da već jednom shvatimo da više ništa nikada neće biti isto. Da će se sve promeniti, čitavo društveno uređenje, sve što danas poznajemo onakvim kakvo jeste, biće drugačije.
I da naš posao umesto nas samih neće niko drugi da obavi. Da ne verujemo u gluposti, tipa, neko će nam pokloniti neku funkciju, kojoj pre svega nismo dorasli, kao što nije dorastao ni onaj što nam tu funkciju nudi kao šargarepu na štapu za tamo neku budućnost.
To je manipulacija zlih naivnima, a svako je slobodan da za sebe to uvije u papir kakav želi i dalje živi u iluziji. Zlih koji ne znaju da vide dalje od svog nosa i koji će svojim neznanjem da povuku i one kojima mesto tamo nije, samo iz razloga što su naivni i veruju u bajke.
Toga niti će biti, niti će moći da radi bilo ko bilo šta samo iz razloga što to i želi, iako o tome pojma nema. To pre svega svi mora da shvate i da im bude jasno kao dan.
Krajnje je vreme da odrastemo i da se osvestimo gde smo se našli. Da shvatimo da je lokal sada najbitniji, a lokal je tamo gde živimo. I da se pripremamo da pomažemo ljudima, kada "Oluja" stigne.
Da mi budemo primer kako treba, a ne da se zaključavamo po kućama, krijemo i gledamo da mi lično ne pomremo gladni, kako bi mi sutra bili "neko i nešto" i kako bi se mi pitali za ono o čemu pojma nemamo.
Da shvatimo da nijedan pojedinac nema znanja kada su ove stvari u pitanju koje slede, i da niko neće uraditi naš posao, niko nas neće spasiti. Niti će biti savetnika, jer će svako imati svoju ličnu dramu koju će morati da proživi i preživi, ovaj put i realnu, a ne fabrikovanu.
O tome se radi, svi mi mora da odrastemo, a jedini način da to uradimo je da prođemo kroz strahote, jer smo se pravili pametni i "namazani" sve vreme. Ne treba se oslanjati ni na koga, osim na sebe i ljude koji su u našem komšiluku i okruženju, jer ono što će pogoditi svet, pogodiće svakog čoveka na planeti kao pojedinca. Osloniti se na ljude sa kojima živimo, koje stvarno poznajemo, koje volimo i koji nas vole. Ne tražiti prijatelje u nekima koje ne poznajemo, a koji stvarnih prijatelja nemaju.
Nijedan čovek na planeti neće izbeći ono što nam stiže, niti će to biti moguće, gde god se nalazio i ma koliko mislio da se je dobro zaklonio.
Nema autoriteta, autoriteti ne postoje, moramo se već jednom otarasiti tog programa. I mora da shvatimo da niko ni po čemu nije bolji od drugoga. Niko ne može da nam da ono što obećava, jer je Bog taj koji odlučuje šta će i kako biti. Ne bilo koji čovek, ma kako se zvao.
Mora da shvatimo da ne smemo sebi da dozvolimo da nas zlonamerni uvlače u svoje bolesne igre, da nas zamajavaju služeći se lažima i da nas vode zajedno sa njima, tamo gde će oni zasigurno završiti.
A tamo će završiti zato što misle da su mnogo pametni, jer manipulišu ljudima u vremenima gde manipulacije ne bi smelo biti. U vremenima koja u najmanju ruku oni niti razumeju, niti mogu da shvate.
Svako od nas će preživeti sopstvenu dramu, iskustvo blizu smrti. A kada se većina na svetu seti i shvati da Bog i stvarno postoji, i kada većina bude bila tražila istovremeno pomoć od Boga tako što će moliti Boga za pomoć, tek tada će pomoć i stići.
Ovde neće biti razlike među ljudima. Neće biti ni bogatih, ni siromašnih, ni pametnih, ni lepih, a ni ružnih. Svi će biti u istom problemu.
Jedino Bog rešava ovo, mnogo je laži, korupcije, zlobe, pakosti i zla u ljudima, ovo ljudi ne mogu sami da reše. Jednostavno je nemoguće.
A na kraju će pobeda biti isključivo u rukama onoga koji nas je stvorio kao svoju savršenu kreaciju, a mi smo se svojski potrudili da uništimo ono što je Bog i stvorio kao savršeno. I postali smo to što jesmo, okrenuti isključivo ka sebi i svojim ličnim interesima, sve vreme zaboravljajući na tog istog Boga.
Na kraju je Bog taj koji uvek Pobeđuje. Sa nama u ovoj ravni materijalnog sveta, ili bez nas.
A tamo će završiti zato što misle da su mnogo pametni, jer manipulišu ljudima u vremenima gde manipulacije ne bi smelo biti. U vremenima koja u najmanju ruku oni niti razumeju, niti mogu da shvate.
Svako od nas će preživeti sopstvenu dramu, iskustvo blizu smrti. A kada se većina na svetu seti i shvati da Bog i stvarno postoji, i kada većina bude bila tražila istovremeno pomoć od Boga tako što će moliti Boga za pomoć, tek tada će pomoć i stići.
Ovde neće biti razlike među ljudima. Neće biti ni bogatih, ni siromašnih, ni pametnih, ni lepih, a ni ružnih. Svi će biti u istom problemu.
Jedino Bog rešava ovo, mnogo je laži, korupcije, zlobe, pakosti i zla u ljudima, ovo ljudi ne mogu sami da reše. Jednostavno je nemoguće.
A na kraju će pobeda biti isključivo u rukama onoga koji nas je stvorio kao svoju savršenu kreaciju, a mi smo se svojski potrudili da uništimo ono što je Bog i stvorio kao savršeno. I postali smo to što jesmo, okrenuti isključivo ka sebi i svojim ličnim interesima, sve vreme zaboravljajući na tog istog Boga.
Na kraju je Bog taj koji uvek Pobeđuje. Sa nama u ovoj ravni materijalnog sveta, ili bez nas.
"Pratite Vodu". I dobro se pripremite za ono što dolazi. Sa Bogom u srcu, duši i umu. Jer je Bog jedini kome se veruje i u koga se veruje. I jedini koji će uzeti zasluge za oslobađanje čovečanstva, jer nijedan čovek nije dostojan Boga i Njegovog Dela.
I am my Brother's Keeper, and I shall not fear ...
Нема коментара:
Постави коментар