Većina ljudi moraće da osvesti i da zna sledeće. Da bi se ljudi borili i izborili protiv bilo kog neprijatelja, mora prvo da ga identifikuju kao takvog. Da ga prepoznaju, istraže njegove metode delovanja, jer je nekada neprijatelj nevidljiv, a nekada pored toga što je nevidljiv nalazi se i u svima nama. Sada već mnogo ljudi zna da je ego pojedinaca jedan od tih neprijatelja, kako za onoga koji ga poseduje, tako i za ljude koji ga okružuju, ukoliko mu daju na značaju i dozvole da se takav bilo šta pita i odlučuje. I da se zapravo u jakom egu pojedinca, koji mu sve vreme govori da je najbolji, nepogrešiv i da sve zna najbolje, a da su drugi ti koji su uvek krivi za sve negativno što se dešava, krije delovanje zla, bez da je vlasnik jako izraženog ega u većini slučajeva toga i svestan. Ukoliko ovakav pojedinac ima uticaj na veću grupu ljudi koji mu veruju, a samim tim i slede, bez da vide i imaju svest koji je njegov problem, kao i on sam, recept je za katastrofu. Pored ega pojedinaca, jedan od najvećih neprijatelja današnjeg društva su i bolesna pohlepa koju po pravilu prati prostitucija onih koji takve okružuju. Bolesna pohlepa je čvrsto vezana za one koji su u jakom egu, a današnje društvo uzdiže na pijedestal sve one najniže ljudske nagone, dalje ih promoviše i od ljudi vođenih ovakvim shvatanjima i nagonima prave idole i modele ponašanja "kako treba". Danas su idoli većine ljudi bez imalo morala, upitnog mentalnog stanja, dok je duhovnost kod takvih odavno izumrla.
Pohlepa koja je zahvatila čitavo društvo, a zatim promocija iste i učestvovanje u stvaranju idola čitavom društvu od bolesno pohlepnih ljudi i onih koji se bolesno pohlepnim ljudima prodaju kao roba, te su u svom delovanju i "najuspešniji", danas je najveći problem za koji smo krivi svi mi koji ovo i ovakvo bolesno društvo činimo. A naša krivica u svemu tome je što takav model ponašanja, ne samo da nismo sprečili, već smo učestvovali u njegovom stvaranju, sve vreme hraneći njegovo postojanje. Ovo nije problem samo u Srbiji, ali mi ne bi bili mi, kada sve ono čega se dohvatimo uvek ne bi doveli do savršenstva. 
To što je situacija u svetu takva kakva jeste, u mnogome je doprineo svako od nas, bili toga svesni, ili ne. Svaki naš izbor u životu kada budemo ispred izbora stavljeni, utiče na stanje u čitavom društvu, a samim tim i na stanje u svetu. Ljudi su sami po sebi veoma moćni, ali ne i bez razloga je ta moć svakoga čoveka ograničena od strane onoga koji je ljude stvorio. Recimo, jedna čaša puna tamne materije dovoljna je da proključaju svi okeani na planeti. A u svakome od nas se nalazi dovoljno tamne materije kojom može da se uništi čak i čitava planeta Zemlja.
Sa mentalnim, moralnim i duhovnim stanjem u kome je većina čovečanstva, ovakve moći su ograničene od strane Tvorca, jer da nisu, do sada ne bi ni bilo planete Zemlje.
Jedan od najvećih problema u današnjem društvu su pohlepa i prostitucija. Pohlepa i prostitucija idu pod ruku jedna sa drugom, te smo danas došli do ovog nečasnog i nemoralnog "braka" u svim segmentima društva. Pohlepu u kombinaciji sa prostitucijom danas imamo svuda oko nas kao opšteprihvaćenu pojavu. Kako u životu, tako i u čitavoj državi. U politici, svim institucijama, političkim partijama, medijima, umetnosti i kulturi, obrazovanju i nauci. Na sve strane je ovaj model ponašanja postavljen i zastupljen kao pravilo ponašanja.
Ako se recimo dobar čovek koji nema u sebi bolesnu pohlepu bavi biznisom, ili politikom, svi ostali ljudi na koje utiče njegovo delovanje živeće dostojne živote. Zaposleni u firmi ovakvog čoveka neće imati problem da svoj život i žive u ovom društvu. Ali, ukoliko se kao neko ko je pokrenuo biznis, ili postao političar koji o bilo čemu odlučuje, nađe čovek koji je bolesno pohlepan, naravno da će se on bogatiti, a zaposleni i ostali članovi društva stradati. On će uvek želeti više za sebe, gde na kraju to izrasta u patološku bolest, a gde će zaposlenima ostajati uvek manje. Bolesna pohlepa je nešto što se ne može ugasiti i obuzdati, već isključivo napreduje sve većom progresijom.
Dobrom čoveku koji nije pohlepan, nikakvi zakoni nisu potrebni da bi bio dobar čovek. Niti su bilo kakvi zakoni potrebni da ga spreče u svom delovanju. Ali, oni koji su loši i pohlepni, nikada neće želeti da se odreknu svoje pohlepe i svojih shvatanja koji opravdavaju njihovo delovanje, kao i nezavidno moralno, mentalno i duhovno stanje. Pohlepa sama po sebi je i jedan od osnovnih elemenata satanizma, nebitno da li su ljudi svesni svoje religije, ili su u nju kao nesvesni uvučeni.
Iz tog razloga su današnjem društvu potrebni zakoni koji će se poštovati i sprovoditi u delo, a koji će ograničiti delovanje bolesne pohlepe pojedinaca, koji ne umeju, ili ne žele da je kontrolišu. U današnjem društvu takvih zakona nema, već se konstantno propagira i promoviše "ko se kako snađe", a samim tim se podržava i podgreva pohlepa pojedinaca, što kasnije neminovno dovodi do urušavanja društva, pa čak i do nestanka jednog naroda, a na kraju i čitavog čovečanstva.
Oni koji se "dobro snalaze", hrane svoju nezasitu pohlepu sve vreme na štetu čitavog društva koje se zbog bolesti pojedinaca neminovno na kraju urušava.
Ovde je veliki problem taj što se za izuzetno pohlepne pojedince vezuju njima slični suprotnog pola samim tim dajući im podršku da nastave da se bave time čime se bave, a od nedavno neretko i istog pola, od kada je bolest homoseksualizma ispromovisana kao "opredeljenje" preko lažne nauke i lažnih medija.
Prodajući sebe ovima i ovakvima iz razloga što su "se snašli" u društvu u kome njihovo "snalaženje" kao nusproizvod dovodi do neminovnih ljudskih žrtava, oni im još i daju vetar u leđa da svoju bolesnu pohlepu nastave da hrane na štetu čitavog društva. Drugim rečima, da nije onih koji se "dobro udaju" i "dobro žene", kako je rečeno u narodu, a što u realnosti znači prodaja svojih tela i duša pohlepnim pojedincima, naravno da ovi i ovakvi ne bi ni postojali. Da nije onih koji su u stanju da urade sve zbog novca, gde u ovom slučaju to znači da neće pušiti recimo LD, već će pušiti Sobranie, da se neće voziti automobilima starijim od 10 godina, već novim skupocenim automobilima, i gde neće letovati u Sutomore već na Maldivima bez da bilo šta rade, naravno da bolesna pohlepa ovih pojedinaca ne bi imala svrhu u svetu u kome živimo. I ti bolesno pohlepni ljudi bi se zapitali gde je problem i možda bi došli do saznanja, da je problem u njihovoj pohlepi koja neminovno vodi do ljudskih žrtava na kraju. Da su takvi pojedinci kritikovani od strane društva zarad svog delovanja vođenog bolesnom pohlepom, a ne nagrađivani dušama i telima onih koji im se nude, njih odavno ne bi ni bilo, što bi dalje vodilo ka normalnom stanju u društvu. Ovakvo združeno delovanje dovelo je do toga da ljudi prodaju i gube svoje dostojanstvo, a čovek koji ostane bez dostojanstva, prestaje da bude čovek.
Ovo i ovakvo delovanje onih koji okružuju bolesno pohlepne pojedince je mnogo veći problem od pohlepe tih pojedinaca, jer oni svojim delovanjem podstiču metastaze ionako već bolesne pohlepe pojedinaca na koje deluju.
U društvu koje nastaje u današnjim vremenima, sve dok ne dođe do zamene ove generacije generacijom koja nije živela u ovakvom bolesnom društvu, moraju se doneti zakoni koji sprečavaju kako pohlepu pojedinaca, tako i delovanje onih koji njihovu pohlepu hrane prodajući im svoje duše i tela, samo iz razloga što su se "snašli" i što se i dalje "dobro snalaze" po opšteprihvaćenim pravilima društva.
Oni ne smeju biti nagrađivani tuđim telima i tuđim dušama za svoje pogrešno delovanje, jer onda ovakav model ponašanja u društvu nikada neće biti iskorenjen, a samim tim neće ni doći do pozitivnih promena u društvu, koje su po Bogu, moralnim zakonima, a na kraju i u stvarnoj ljudskoj prirodi. Sa zločinom u delu bolesno pohlepnih ljudi su potpuno isto i oni koji žele deo njihove pohlepe za sebe, bez da urade bilo šta u svom životu. Krivica je i u njihovim rukama, iako je najlakše kriviti pohlepne, kojih ne bi ni bilo da nije onih koji njihovu pohlepu hrane prodajom sebe samih, kada nemaju šta drugo da ponude. U ovakvom modelu ponašanja ne "snalaze se" samo bolesno pohlepni pojedinci, već se "snalaze" i oni koji se nude njima na prodaju kao roba.
I umesto da oni koji sebe prodaju na kilo žive mere, rade na tome da ovakvo stanje u društvu promene, a samim tim društvo i izleče, oni biraju ono ponuđeno i promovisano od strane bolesnog društva i biraju za sebe da svoje telo i dušu prodaju kao robu. Samim tim saučestvuju u kreiranju ovog i ovakvog bolesnog društva. Bez da imaju svest da biti prilagođen u duboko bolesnom društvu, nije merilo zdravlja, što reče jednom jedan mudri čovek.
Odgovornost i krivica su mnogo više u rukama većine koja se prodaje, a manje u rukama bolesno pohlepnih pojedinaca, iz razloga što da ne postoji "roba" koju svojom pohlepom mogu "kupiti", u ovom slučaju roba su ljudska tela i ljudske duše, njih ne bi ni bilo.
Po sistemu ponude i potražnje, mnogo je manja ponuda od potražnje u današnjem društvu, a odgovornost je uvek u rukama većine za stanje u društvu, nikako u rukama pojedinaca. Iz razloga što je većina ta koja saučestvuje u ovakvom modelu ponašanja, a samim tim i održava postojeći opšteprihvaćeni model u društvu. U ovom slučaju većina su oni koji su za sebe izabrali da budu roba i da se prodaju, a samim tim i mnogo veći deo problema od onih koji se nude da tu robu i kupe.
Ovakvo nemoralno ponašanje, u realnosti prostitucija ma kako mi to zavijali u ukrasne papire pravdavajući sebe i svoje postupke, moraju biti sprečeni i lečeni zakonima, preko medija i preko obrazovanja, sve dok se društvo ne postavi na zdravim osnovama i dok ne dođe do zamene generacija. Čitavo društvo za početak mora preko medija biti deprogramirano ovakvog modela ponašanja, gde u medijima ovo neće biti podržavano i podsticano kakav je slučaj danas, već se za početak ljudima preko medija treba objasniti da je ovo bolest koju treba lečiti, a ne poželjni model ponašanja u društvu. Po sistemu, dijagnoza je uspostavljena, a sada krećemo u lečenje mentalnog i moralnog sklopa, kao i duša čitavog društva.
Sve dok svet ne preuzmu u svoje ruke deca koja se danas rađaju, koja neće biti učena da treba da se prodaju bilo kome za bilo šta, već da budu čuvari moralnog i duhovnog stanja čitavog društva u kome će živeti. I sve to preko zdravog obrazovanja i školstva u kome treba da se promovišu prave vrednosti i da se deca nagrađuju za svoje mišljenje i preispitivanje zvaničnog narativa u obrazovanju, a ne da se takva deca izlažu ruglu i nipodaštvaju od strane učitelja, nastavnika i profesora, kakav je slučaj danas. Deca koja neće živeti i odrastati u ovakvom društvu kakvo smo svojim delovanjem i nedelovanjem stvorili mi koji u njemu danas živimo. Društvu sa ovakvim pogrešnim opšteprihvaćenim normama i bolesnim modelima ponašanja, koje smo bez razmišljanja i kritike oberučke prihvatili.
Odgovornost, a samim tim i krivica je u rukama svih nas, iz razloga što ovakav model u društvu nismo sprečili, već smo bili saučesnici koji su taj zločin podržavali i hranili. Najlakše je drugoga okriviti za sve ono što nije dobro i većina uvek bira takav put. Ali je pravedno, ispravno i jedino izlečujuće, da svi uzmemo ogledalo i da se svi dobro zagledamo u sebe. Da krenemo od sebe, pre svega, jer menjajući sebe kao jedinke i osnovnu jedinicu društva, menjamo i čitavo društvo koje svi zajedno činimo kao jednu celinu.
Sa mentalnim, moralnim i duhovnim stanjem u kome je većina čovečanstva, ovakve moći su ograničene od strane Tvorca, jer da nisu, do sada ne bi ni bilo planete Zemlje.
Jedan od najvećih problema u današnjem društvu su pohlepa i prostitucija. Pohlepa i prostitucija idu pod ruku jedna sa drugom, te smo danas došli do ovog nečasnog i nemoralnog "braka" u svim segmentima društva. Pohlepu u kombinaciji sa prostitucijom danas imamo svuda oko nas kao opšteprihvaćenu pojavu. Kako u životu, tako i u čitavoj državi. U politici, svim institucijama, političkim partijama, medijima, umetnosti i kulturi, obrazovanju i nauci. Na sve strane je ovaj model ponašanja postavljen i zastupljen kao pravilo ponašanja.
Ako se recimo dobar čovek koji nema u sebi bolesnu pohlepu bavi biznisom, ili politikom, svi ostali ljudi na koje utiče njegovo delovanje živeće dostojne živote. Zaposleni u firmi ovakvog čoveka neće imati problem da svoj život i žive u ovom društvu. Ali, ukoliko se kao neko ko je pokrenuo biznis, ili postao političar koji o bilo čemu odlučuje, nađe čovek koji je bolesno pohlepan, naravno da će se on bogatiti, a zaposleni i ostali članovi društva stradati. On će uvek želeti više za sebe, gde na kraju to izrasta u patološku bolest, a gde će zaposlenima ostajati uvek manje. Bolesna pohlepa je nešto što se ne može ugasiti i obuzdati, već isključivo napreduje sve većom progresijom.
Dobrom čoveku koji nije pohlepan, nikakvi zakoni nisu potrebni da bi bio dobar čovek. Niti su bilo kakvi zakoni potrebni da ga spreče u svom delovanju. Ali, oni koji su loši i pohlepni, nikada neće želeti da se odreknu svoje pohlepe i svojih shvatanja koji opravdavaju njihovo delovanje, kao i nezavidno moralno, mentalno i duhovno stanje. Pohlepa sama po sebi je i jedan od osnovnih elemenata satanizma, nebitno da li su ljudi svesni svoje religije, ili su u nju kao nesvesni uvučeni.
Oni koji se "dobro snalaze", hrane svoju nezasitu pohlepu sve vreme na štetu čitavog društva koje se zbog bolesti pojedinaca neminovno na kraju urušava.
Ovde je veliki problem taj što se za izuzetno pohlepne pojedince vezuju njima slični suprotnog pola samim tim dajući im podršku da nastave da se bave time čime se bave, a od nedavno neretko i istog pola, od kada je bolest homoseksualizma ispromovisana kao "opredeljenje" preko lažne nauke i lažnih medija.
Prodajući sebe ovima i ovakvima iz razloga što su "se snašli" u društvu u kome njihovo "snalaženje" kao nusproizvod dovodi do neminovnih ljudskih žrtava, oni im još i daju vetar u leđa da svoju bolesnu pohlepu nastave da hrane na štetu čitavog društva. Drugim rečima, da nije onih koji se "dobro udaju" i "dobro žene", kako je rečeno u narodu, a što u realnosti znači prodaja svojih tela i duša pohlepnim pojedincima, naravno da ovi i ovakvi ne bi ni postojali. Da nije onih koji su u stanju da urade sve zbog novca, gde u ovom slučaju to znači da neće pušiti recimo LD, već će pušiti Sobranie, da se neće voziti automobilima starijim od 10 godina, već novim skupocenim automobilima, i gde neće letovati u Sutomore već na Maldivima bez da bilo šta rade, naravno da bolesna pohlepa ovih pojedinaca ne bi imala svrhu u svetu u kome živimo. I ti bolesno pohlepni ljudi bi se zapitali gde je problem i možda bi došli do saznanja, da je problem u njihovoj pohlepi koja neminovno vodi do ljudskih žrtava na kraju. Da su takvi pojedinci kritikovani od strane društva zarad svog delovanja vođenog bolesnom pohlepom, a ne nagrađivani dušama i telima onih koji im se nude, njih odavno ne bi ni bilo, što bi dalje vodilo ka normalnom stanju u društvu. Ovakvo združeno delovanje dovelo je do toga da ljudi prodaju i gube svoje dostojanstvo, a čovek koji ostane bez dostojanstva, prestaje da bude čovek.
Ovo i ovakvo delovanje onih koji okružuju bolesno pohlepne pojedince je mnogo veći problem od pohlepe tih pojedinaca, jer oni svojim delovanjem podstiču metastaze ionako već bolesne pohlepe pojedinaca na koje deluju.
U društvu koje nastaje u današnjim vremenima, sve dok ne dođe do zamene ove generacije generacijom koja nije živela u ovakvom bolesnom društvu, moraju se doneti zakoni koji sprečavaju kako pohlepu pojedinaca, tako i delovanje onih koji njihovu pohlepu hrane prodajući im svoje duše i tela, samo iz razloga što su se "snašli" i što se i dalje "dobro snalaze" po opšteprihvaćenim pravilima društva.
I umesto da oni koji sebe prodaju na kilo žive mere, rade na tome da ovakvo stanje u društvu promene, a samim tim društvo i izleče, oni biraju ono ponuđeno i promovisano od strane bolesnog društva i biraju za sebe da svoje telo i dušu prodaju kao robu. Samim tim saučestvuju u kreiranju ovog i ovakvog bolesnog društva. Bez da imaju svest da biti prilagođen u duboko bolesnom društvu, nije merilo zdravlja, što reče jednom jedan mudri čovek.
Odgovornost i krivica su mnogo više u rukama većine koja se prodaje, a manje u rukama bolesno pohlepnih pojedinaca, iz razloga što da ne postoji "roba" koju svojom pohlepom mogu "kupiti", u ovom slučaju roba su ljudska tela i ljudske duše, njih ne bi ni bilo.
Po sistemu ponude i potražnje, mnogo je manja ponuda od potražnje u današnjem društvu, a odgovornost je uvek u rukama većine za stanje u društvu, nikako u rukama pojedinaca. Iz razloga što je većina ta koja saučestvuje u ovakvom modelu ponašanja, a samim tim i održava postojeći opšteprihvaćeni model u društvu. U ovom slučaju većina su oni koji su za sebe izabrali da budu roba i da se prodaju, a samim tim i mnogo veći deo problema od onih koji se nude da tu robu i kupe.
Ovakvo nemoralno ponašanje, u realnosti prostitucija ma kako mi to zavijali u ukrasne papire pravdavajući sebe i svoje postupke, moraju biti sprečeni i lečeni zakonima, preko medija i preko obrazovanja, sve dok se društvo ne postavi na zdravim osnovama i dok ne dođe do zamene generacija. Čitavo društvo za početak mora preko medija biti deprogramirano ovakvog modela ponašanja, gde u medijima ovo neće biti podržavano i podsticano kakav je slučaj danas, već se za početak ljudima preko medija treba objasniti da je ovo bolest koju treba lečiti, a ne poželjni model ponašanja u društvu. Po sistemu, dijagnoza je uspostavljena, a sada krećemo u lečenje mentalnog i moralnog sklopa, kao i duša čitavog društva.
Odgovornost, a samim tim i krivica je u rukama svih nas, iz razloga što ovakav model u društvu nismo sprečili, već smo bili saučesnici koji su taj zločin podržavali i hranili. Najlakše je drugoga okriviti za sve ono što nije dobro i većina uvek bira takav put. Ali je pravedno, ispravno i jedino izlečujuće, da svi uzmemo ogledalo i da se svi dobro zagledamo u sebe. Da krenemo od sebe, pre svega, jer menjajući sebe kao jedinke i osnovnu jedinicu društva, menjamo i čitavo društvo koje svi zajedno činimo kao jednu celinu.
I da konačno shvatimo, da pohlepa i prostitucija nisu sastavni deo ljudske prirode, već da su nam ubačene, podmetnute i nametnute.
A tamo gde tlo nije pogodno, naravno da seme koje je bačeno neće ni proklijati. Ma ko vlasnik tog semena bio. Ipak je problem u tlu, a ne u semenu, a to tlo smo svi mi zajedno kao društvo koje u našem slučaju Srbiju i čini.
A tamo gde tlo nije pogodno, naravno da seme koje je bačeno neće ni proklijati. Ma ko vlasnik tog semena bio. Ipak je problem u tlu, a ne u semenu, a to tlo smo svi mi zajedno kao društvo koje u našem slučaju Srbiju i čini.
P.S: Kada je Tramp govorio o 11.4, nije mislio na datum, jer bi to po formatu kako se u Americi pišu datumi bio 4 novembar. Nego je mislio na član ratnog prava koji određuje odnos između okupatorske vojske, namesničkih vlasti i naroda čija je teritorija okupirana. Samo još da ljudi shvate da su u ratu, da su okupirani i napadnuti od "svojih" vlada i "svojih" institucija, tuđe vojske u civilnim odelima i biće sve kako treba. Samo još to i ništa više, a to je ustvari sve. Pogotovu oni u vojsci, jer onda mogu i da deluju prema za većinu nevidljivom neprijatelju, u realnosti okupatoru koji je preoteo države i institucije skoro svim narodima sveta.
Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар