Who Shot Ya ?

 

Antinarodna država i antisistem koji su uspostavljeni u Srbiji je glavni problem čitavog naroda koji u njoj živi, a sve ostalo je odvlačenje pažnje da se Vlasi ne dosete. 

U državi u kojoj je spiker, voditelj emisije, ili novinar, plaćeniji od ljudi koji rade najteže poslove, tipa poljoprivrednik, ili rudar, nešto itetkako nije u redu. 

Iz razloga što neko negde mora svojim radom i svojim utrošenim vremenom da stvori taj novac koji je isplaćen spikeru koji ništa ne proizvodi, jer ako ga ne proizvede, onda ide "aranžman sa MMF-om", fraza koja nema nikakvo značenje, u realnosti zaduživanje naroda preko kredita, ili prodaja imovine koja pripada čitavom narodu. 

Osim laži koje spikeru drugi serviraju da pročita, naravno, ako to možemo računati kao bilo kakvu proizvodnju i rad. 

Kako smo došli dotle da su paraziti koji ne samo da ničemu ne služe, već narodu prave štetu ubijajući ga svojim delovanjem, plaćeniji za svoja zlodela od ljudi koji čitavom društvu i narodu  donose život ?

Postojanje spikera, voditelja i novinara se pravda time kako su oni tu kako bi se "kontrolisao rad onih koji čine državni aparat", što je samo najobičnija floskula bez značenja koja se stalno ponavlja, ne i bez razloga. Razlog ponavljanja je da očigledna laž postane "istina". 

Njima se takođe stalno daje na značaju tako što se od njih prave lažne žrtve preko medija, jer su svi paraziti svesni toga da se ljudi vezuju za žrtve i zauzimaju stranu žrtava, bile one stvarne, ili fiktivne. Otud stalno "vesti" o "ugroženosti novinara u Srbiji"  i prikazivanja ovih parazita kao nekakve žrtve. Ujedno se ne zna za realne žrtve u Srbiji, jer se prstom pokazuje na lažne, što je win-win za parazote koji sistem čine. 

A to da je objašnjenje njihove svrhe postojanja lažno možemo videti i osetiti na svojoj koži u današnjim vremenima. Gde ma šta govorili spikeri, voditelji, ili novinari, ukoliko su oni koji čine državu pokrili sve medije, od njih nikakve koristi. Osim kad je njihova lična korist u pitanju, koja dolazi preko ucena i reketiranja onih o kojima će nešto objaviti ako ne plate, ili prikriti ukoliko odreše kesu. Naravno da je njihov zadatak da održavaju iluziju kontrole nad onima zaposlenim u državnom aparatu u lažnoj državi koja da je stvarna, ona bi bila ta koja svojim sistemom kontroliše rad onih koji je čine. Pošto mi državu nemamo, onda su tu spikeri, novinari i voditelji koji glume kontrolora državnih uposlenika, što sa istinom nema nikakvih dodirnih tačaka. Ako ne računamo to što reketiraju za svoj lični interes visokopozicionirane uposlenike u državi. 

Isto je urađeno i sa svim problemima kojih je narod svestan, ili postane svestan, a neretko i da ih ne postane svestan.  Čiji je posao takođe ljudi iz državnog sistema da ih rešavaju, koji oni iz nekog razloga ne samo da ne rade, već iznova proizvode narodu nove probleme. 

Recimo, kada su ljudi uvideli problem takozvanih migranata, država umesto da jednom za svagda reši taj problem, što je njen posao, ona izmišlja nekakve takozvane narodne patrole koje glume rešenje tamo gde je rešenje namerno zakazalo, iz razloga što se pojedinci iz državnog sistema preko "migranata" bogate, dok ujedno završavaju posao svojim nalogodavcima iz inostranstva. I onda rijaliti programima i nameštenim snimcima, prikazuju narodu kako su te "narodne patrole" deo rešenja gde treba da reaguje država, a ne sme zbog nalogodavaca iz inostranstva, dok je realnost da su u tim patrolama ljudi čiji su roditelji visoko pozicionirani u državi. I da su baš oni ti koji imaju direktnu korist od ove i ovakve kvazidržave. Preko direktnih ugovora sa njom gde se njihovim firmama novcem naroda iz budžeta Srbije isplaćuje rad koji je na štetu čitavog naroda. Na taj način su indirektno isplaćeni za svoje usluge sistemu. 

Isti je slučaj i sa ekologijom. Posao države je da životnu sredinu održava zdravom za život, što ona opet iz nekog razloga ne radi, a do razloga ćemo doći kasnije. 

Kada su ljudi uvideli problem sa životnom sredinom, država umesto da rešava taj problem, ona izbacuje neke svoje igrače koji glume nekakve ekološke pokrete, koji su kontrolisana opozicija problemu koji je izazvan od strane pojedinaca koji državu i čine. Da ne ulazimo u to što su svuda u svetu takozvani zeleni deo agende Novog Svetskog Poretka, čiji je osnovni zadatak da pedofiliju proguraju kao nešto "normalno". I da su uglavnom ovakvi pokreti sastavljeni od narkomana i ljudi koji nikada ništa u životu nisu radili, a živeli na budžetu naroda Srbije, koji su itekako zgodni za kontrolu od strane države. 

Potpuno isti slučaj je i sa obaveznom vakcinacijom dece, gde država izglasava preko lažne skupštine protivustavni "zakon" u suprotnosti sa međunarodno obavezujućujom Ženevskom Konvencijom, iako je posao države i sistema da brinu da do ovoga ne dođe. 

Kada je veči deo naroda uvideo ovaj problem i štetnost vakcina po decu, ili je bilo na pragu osvešćivanje većeg broja ljudi što se tiče ovog problema, država koja je sa namerom i svesno stvorila taj problem, sada lažno rešenje problema nudi preko kontrolisane opozicije problemu do koga je baš delovanje pojedinaca koji čine državu i dovelo. A lažno rešenje su lažni borci protiv obavezne vakcinacije, koji se čak promovišu i preko medija. A koji će kasnije kao nagradu zauzeti neko dobro plaćeno mesto u državi uvek po pravilu, čim svoj posao zamajavanja naroda i obave. Zamajavanja naroda kako ne bi osvestio da je to problem koji treba i mora da rešava država, a ne bilo kakvi lažni borci u medijima, ma kakve im titule delili i ma kako ih predstavljali. Države koja je namerno taj problem i izazvala, za račun takođe nalogodavaca iz inostranstva, a za materijalnu korist pojedinaca iz državnog aparata.

Ovakvih je slučajeva u nedogled koje možemo nabrajati za sve probleme koje je narodu stvorila lažna država i lažni sistem, jer da nisu lažni do tih problema nikako ne bi moglo da dođe. Da bi bilo jasnije ovakvog stanja, koje itekako utiče na naše živote, moramo krenuti od korena problema. 

Problem sa ovom i ovakvom državom nastao je ubistvom Premijera Srbije 12. marta 2003. godine. Gde uošte nije bitno njegovo ime, već institucija koju je predstavljao. 

A ovde su najveću ulogu odigrali spikeri, novinari i voditelji umreženi sa tužiocima i sudijama, kako narod ne bi saznao pravu istinu o njegovom ubistvu. Ovo je itekako opasno, jer narod u Srbiji danas živi posledice toga što se tada nije saznala prava istina i što nisu odgovarali oni koji su u atentatu i učestvovali. A jedini lek je da čitav narod sazna pravu i celu  istinu iza ovog događaja, drugo rešenje problema ne postoji. Toga dana ne da je ubijen samo Zoran Đinđić, već je toga dana ubijena i Srbija kao država. 

Jer da je čitav narod tada saznao pravu istinu, dvadeset godina kasnije ne bi uspeli da sprovedu u delo lažnu plandemiju, jer bi Srbija ostala da postoji kao država i sve to bi u samom startu bilo sprečeno. Ne bi uspeli uopšte da pokrenu sve to ni na koji način, jer da bi to sproveli u delo, moralo je da nesvestan narod pristane da u toj čitavoj šaradi i učestvuje.  Čak i da su preko svoji poslušnika uspeli da pokrenu plandemiju u Srbiji, narod ne bi pristao da učestvuje, jer bi znao da to dolazi od dela iste one države koja je i ubila Premijera dvadeset godina ranije. Samim tim ne bi mogli da je sprovedu u delo do kraja. 

Iz tog razloga je sve tada zataškano, jer narod ne samo što bi izgubio poverenje u državu, već bi i zahtevao da se slučaj ispita i reši do kraja. Što bi dalje odvelo na doživotne robije mnoge "junake" sa ekrana danas, koje nam spikeri, voditelji i novinari i dan danas kao takve prikazuju na svim televizijama, sve vreme svesni kakvi su im gosti u emisijama.

Preko ovih pojedinaca, mesec dana posle ubistva Premijera Srbije, oni koji su učestvovali u atentatu na njega Srbiju su registrovali kao firmu, korporaciju DOO ( društvo sa ograničenom odgovornošću - čitaj bez bilo kakve odgovornosti za pojedince sa imenom i prezimenom ), a čitav narod koji živi u Srbiji registrovali kao robu, ili robove, kojima se trguje na belosvetskim berzama kao da je stoka u pitanju.

Prvo što svi ljudi mora da znaju je da ma koliko neka država bila banana republika, nemoguće je ubiti premijera te države, a pogotovu je nemoguće da atentat izvrše takozvani kriminalci. Moguće ga je ubiti isključivo ukoliko ga izdaju oni kojima je posao da ga čuvaju, a to samim tim i znači da je u njegovom ubistvu učestvovala i država, jer je neko moćniji iz državnog aparata njegovim čuvarima naredio da ga ne čuvaju kako treba.

Zašto je država ubila svog Premijera, Đinđića, prvi put čim je želeo da uradi nešto dobro za ovaj narod ? Ubila ga je iz razloga što država i njen aparat nisu u službi naroda, već su deo globalne države koju mnogi nazivaju dubokom državom, ili Novim Svetskim Poretkom. 

Ova i ovakva država i sistem se jedino održavaju na grbači naroda, kao parazit, a sve vreme ne samo da rade na štetu naroda, a u korist Novog Svetskog Poretka, već su i njegov sastavni deo. 

Zato je ubijen od strane države onaj koji je želeo da uradi nešto dobro za svoj narod, a pre svega odbio da preda Kosovo i Metohiju i dozvoli da se Srbija registruje kao DOO firma. 

I to je ubijen na način na koji je ubijen, ne i slučajno. Već za primer kako bi se poslala jasna poruka svima koji pokušaju da urade nešto dobro za svoj narod, a što se kosi sa interesima  Novog Svetskog Poretka. 

Od tada pa nadalje, svi koji su visokopozicionirani u državi bez greške postavljani su od strane Novog Svetskog Poretka, što je ustvari globalna vlada iz senke čitave planete. Nikada niko nije bilo koga od njih birao na izborima, izbori su samo bili šarada kako bi se narodu stvorila iluzija da narod kao nešto odlučuje. 

I svaki pojedinac koji je zauzimao visoke pozicije u društvu i državi od tada pa nadalje, svestan je i zna ko je ubio Premijera Srbije, iz kog razloga je to uradio i ko je to naredio. Kao što je svako od njih svestan ne samo da je Srbija registrovana kao DOO firma, a narod kao roba/robovi, već i da je na to mesto postavljen od strane Novog Svetskog Poretka da iluziju održava narodu sve dok ga ne dovede do ivice ponora odakle nema povratka. 

Danas mi u Srbiji u kontinuitetu živimo ubistvo Premijera koje nismo rešili onda kada smo morali da ga rešimo. Iznova i iznova Srbija kao država svakodnevno biva ponovo ubijana. 

Živimo posledice zarobljeni atentatom koji je izveo državni aparat, a to je isti ovaj današnji aparat koji narodu stvara probleme, radeći za globalnu državu čiji je deo, a onda nudi lažna rešenja preko svakojakih lažnih boraca za sve i svašta.

Živimo kao taoci ove i ovakve države, kao narod, u kontinuitetu preživljavajući atentat na našeg premijera od pre dvadeset godina svakodnevno, gde je nebitno njegovo ime, već je bitno da je ubijen naš Premijer, a počinioci prošli nekažnjeno. Ovakva sudbina nas povezuje sa Amerikancima koji žive u istoj takvoj Americi u kakvoj mi Srbiji živimo, koja je za njih stvorena 40 godina pre ovakve Srbije za nas.

I jedini način da ponovo postanemo država je da krenemo od tog problema i rešimo jednom za svagda ubistvo našeg Premijera, a Amerikanci da reše ubistvo svog Predsednika od pre 60 godina. 

To je jedini način da ponovo postanemo država, da čitav narod zna i zauvek zapamti, pravu istinu o atentatu na svog Premijera, gde uopšte njegov lik i delo nisu bitni, isključivo institucija koju je zauzimao kada je ubijen. Drugi način i rešenje ne postoje, a dobra stvar je to što je još uvek živa većina vinovnika ovog atentata, što uglavnom žive u Srbiji, i što su nam na dohvatu ruke.

I što imaju svoja imena i prezimena, a tako moraju i odgovarati, bez da se kriju iza države, sistema i institucija. 

I sve ovo me podseti na pesmu jednog američkog repera koji je doživeo istu sudbinu kao i naš Premijer, jer se nije povinovao američkoj državi koja je takođe deo globalnog Novog Svetskog Poretka. 

Reper koga je prvo zavadila ta ista država sa reperom 2 Pac-om, a onda ih na račun ove zavade izazvane preko medija obojicu ubila, jer su bili neposlušni i nisu se mogli kontrolisati. 

Reper se je zvao Notorius BIG ( Biggie Smalls ), a pesma je nosila naziv "Who Shot Ya ?". 

Na Srbskom, "Ko te je upucao ?".

Srbija Iznad Svega. Samo Bog Iznad Srbije ...