Ljudi su danas totalno zaboravili na Boga, drže se isključivo materijalnog sveta. Traže rešenje tamo gde ga naći neće. Traže spas u drugim ljudima, novcu, raznim sumnjivim grupacijama, ubeđuju sebe da je sve gotovo, jer su tamo negde tako čuli. Izgleda da im je tako lakše. Lakše je da nemaju nikakvu odgovornost u svojim rukama, a obaveza se danas svi gade.
Jedino nikako da se vrate i obrate Bogu, gde se u suštini i nalazi jedina istina. Jer možda onda shvate da su baš oni ti koje sve vreme čekaju. A da je Bog jedini koji na kraju Pobeđuje, a ne bilo koji pojedinac, ili grupacija.
Ne žele da krenu na taj put, čekaju na druge ljude da obave njihov deo posla. Što je ovoga puta nemoguće.
A istina je postala toliko nepopularna, da niko ne želi da je vidi i čuje. Bolje je verovati u laži, nego sagledati realno situaciju i shvatiti da svako od nas ima svoj deo posla, koji još uvek obavio nije.
Ljudi k`o ljudi. Kvarljiva roba, koriste svaku situaciju koju mogu da iskoriste, bez svesti kakve su posledice.
Ljudi k`o ljudi. Kvarljiva roba, koriste svaku situaciju koju mogu da iskoriste, bez svesti kakve su posledice.
Iz tog razloga ogromna većina danas nudi lažni spas i predstavljaju se kao lažni spasitelji, samo kako bi profitirali na svemu tome. Novac im je jedini motiv.
A novac k`o novac, uvek ostavlja trag. Kao i svaki greh počinjen prema bližnjim svojima, jer nijedno zlodelo za Boga nevidljivo nije.
Mnogo je lakše verovati u lepe laži nego se suočiti sa istinom ma koliko gorka ona bila. Lakše je živeti u slatkoj iluziji i zabludi gde se od čoveka ništa ne očekuje, nego pogledati realnost oko sebe, gde se vidi da je sve ono što se dešava na Zemlji danas, samo blaga uvertira svega onoga što sledi. A sledi haos u kome će retki ostati pribrani, a još ređi znati da se snađu.
Đavo obožava da se pritaji, da se sakrije, da deluje kao da ga nema. Da ljudi pomisle da je nestao, da je kraj. A onda napada po svojoj prirodi, kao zmija, kada ga niko ne očekuje. Veoma brzo i iz svih pravaca baš kada se ljudi najmanje nadaju. Neretko progovarajući kroz mnoge kako ga više nema, kako bi svoju iluziju izveo do kraja.
Oni koji još uvek veruju da slučajnosti postoje, ravni su onima koji ne vide. Tako da nije slučajno ni to što se promocija mladih, zavedenih oficira itekako zastarele vojske i njene doktrine koja nije dorasla vremenima u kojima živimo, vrši na isti dan na koji je zakazana pederska parada u Beogradu. Što je samo po sebi dokaz da Srbija nema svoju vojsku, jer da je ima, to ne bi dozvolila. A kakav je na čelu te iste vojske i kakav im je onaj koga nazivaju vrhovnim komandantom, koji to nikako nije, već žele da prebace odgovornost za njihov nerad i zločinačko delovanje na njega, takva je i vojska. Jadna i nikakva, sa pederima i fašistima u vrhu.
Nije slučajno ni to, što se sve odvija na adresi Nikole Pašića pa još 13. Jer je pomenuti Nikola Pašić koji samo nosi srbsko ime, a koji Srbin nije, jedan od najvećih izdajnika u istoriji Srbije. Rame uz rame sa Čedomiljom Mijatovićem i današnjim izdajnicima u vidu Nikole Šainovića, Dragana Đilasa, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. I spisak bi mogao da ide u nedogled, gde su svi pomenuti dobro uvezani i umreženi u istoj agendi sve vreme, igrajući svoje uloge svako za sebe. Kako genetski, ideološki, tako i u veleizdaji. Zajedničko im je i to što niko od njih Srbin nije, ako je za utehu nas Srba u Srbiji.
I dok se u Rusiji priprema polako zamena za Putina, a sprema pozicija za najverovatnije Medvedeva da bude ustoličen na čelu Rusije, polako se približava Božić. Tu je za par dana, jer je Hrist ustvari rođen 11. septembra. Ukoliko braća Rusi odluče da postave Medvedeva kao predsednika, ili nekoga drugog umesto Putina, to će značiti da će Rusija skinuti rukavice. Drugim rečima, više neće biti tako humana i prestaće da moli zločince da ih ne satre sve od reda. Kako na globalnom planu, tako i u samoj Rusiji. A onda niko da nije u koži nikome od njih, kada braća budu proglasila ratno stanje na tlu čitave Rusije. Jer rat je rat, a u svakom ratu ima žrtava.
Đavo preko svojih poslušnika, izdajnika Boga i ljudskog roda, obožava da skrnavi ovaj datum na sve moguće načine. Ove godine 11. septembra se navršava 22 godine od ritualnog žrtvovanja nedužnih ljudi baš na Božić. I baš u Njujorku, tamo gde se na nebu baš u to vreme oko 9 sati ujutru, dešavao astrološki događaj na nebu u kome "Devica rađa".
Đavo za svoja zlodela koristi uvek određene simbole, datume, brojeve, asterološke događaje na nebu iznad nas. I sve to lepo uvezuje, uvrće i izokreće. Tako je i tačno posle 11 godina na isti datum izveo zločin u Bengaziju. A ovog 11. septembra se navršava sada 11 godina od zločina u Bengaziju, Libija, a 22 godine od zločina u Njujorku. Ako pogledamo ove brojeve možemo ih povezati sa ubistvom Kenedija koje se desilo u Dalasu 22. novembra 1963. , što bi oped bio 11. mesec.
Tako da nikoga ne treba da čudi, a još manje iznenadi, ukoliko se ovog 11. septembra opet izvede neki zločin, za koji će čuti čitava planeta preko traume koju će forsirati lažni mediji u vidu "udarne vesti".
Niti treba bilo koga da začudi ako se uskoro bude proglasilo ratno stanje i na tlu čitave Amerike, ne i samo Rusije. A onda da niko nije u koži i tamošnjim izdajnicima, satanistima.
Broj 11 kao takav kod ovih bolesnika koji su u službi samog đavola, predstavlja broj haosa i konfuzije, jer se posle samoubistva Jude 11 apostola našlo u panici, zbunjenosti i haosu. Bez reda koji je do tada postojao.
Sa druge strane "11 11", ponekad prikazano i kao "22" kod satanista znači "idemo u rat", dok "11 11 11" označava totalni, iliti globalni rat. A taj rat na koji oni misle je rat protiv nas ljudi. Jer će đavo biti zadovoljan čak i da na Zemlji ostane samo jedan par njegovih hibrida, a da istrebi sve ostale hibride i ljude. Otud nije ni slučajno što se Prvi svetski rat "završio" baš 11.11.1918. godine u 11. sati ujutru po lokalnom vremenu, što je i bila oznaka na autu u kome je izvršen atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu. A ujedno i dokaz da je sve to bila operacija pod lažnom zastavom, kako bi se Srbi okrivili za početak Prvog svetskog rata.
Mi kao čovečanstvo i čitava planeta, ulazimo u period u kome će đavo napasti čitav živi svet, ne samo ljude. Nerealno je očekivati da će sve to neko sprečiti, ili da je sve gotovo, jer su u pitanju operacije koje su planirane decenijama, pa i vekovima.
Biće sprovedene u delo od strane onih koji su u mogućnosti baš na datume kada je planirano, pa makar to uradili i traljavo. Đavo i satanisti nemaju svest da vide kada je borba uzaludna, a za mnoge od njih hapšenje je isto što i smrtna kazna. Tako da se većina njih neće predati, već će udariti po ljudima svim sredstvima do samog kraja.
Đavo će preko svoje vojske demonizovanih nekadašnjih ljudi i hibrida napasti svim snagama. Jedino što će ovog puta biti vidljivi i kontraudari od strane ljudi preko kojih deluje sam Bog, kao i panika đavolove vojske. Biće vidljiv otpor i kontraudari. Kao i mnoge izgubljene bitke od strane đavolove vojske, koje će takođe biti vidljive većini čovečanstva. Samim tim i pobeda Boga na kraju, ali sve to neće trajati par dana. Ova konačna i poslednja borba do kraja između Boga i đavola počeće ove jeseni, a preneće se i na sledeću godinu.
Baš kada bude krenula ta borba, tu nastupaju ljudi koji su svesni te borbe. Moraju čvrsto zauzeti stranu i okrenuti se Bogu koji će kroz njih da progovara. Moraju se naći zbunjenim i prestravljenim ljudima koji ih okružuju, a koji nisu svesni čitave borbe.
Rat će trajati sve dotle dok se većina ljudi ne okrene Bogu, a svoja leđa ne okrene đavolu. Tek onda će doći do direktne interevencije samog Tvorca, a ta intervencija će biti svima vidljiva. Samim tim i dokaz postojanja Boga, jer će posle toga svi biti itekako svesni da Bog i postoji.
To će biti kraj zlu na Zemlji i početak čišćenja njegovih repova. Kao i stvaranje novog sveta u kome će zauvek na vrhu biti Bog, a slobodni ljudi u svakom pogledu te reči, odmah ispod Njega.
Jer globalni problem zahteva i globalno rešenje.
Biće to svet sa tehnologijama antigravitacionih motora, superprovodnika koji će energiju crpeti iz etra, lekova za sve bolesti, tesline tehnologije pre svega u vidu tornjeva koji će emitovati besplatnu energiju za čitavo čovečanstvo, lečiti ljude na principu teslino-rajfove tehnologije, produžiti životni vek ljudi, pospešiti rast biljaka za ishranu bez hemijskih pesticida i đubriva, uspostaviti komunikaciju bez negativnih radio-zračenja kakva imamo danas ovakvom tehnologijom, kao i još mnogo toga. A takođe i zaštititi Zemlju od negativnih uticaja sa Sunca po ljude koji nemaju prirodnu zaštitu od UV zračenja kao većina autohtonih vrsta sa Zemlje, kao i sprečiti uništavanje čitave civilizacije baš od strane tog istog Sunca. Ovog puta neće biti "velikog reseta" po đavolu kao nekoliko puta u nepoznatoj prošlosti, koji je planirao da zamajava čitavo čovečanstvo iluzijama i predstavama sve dok se to ne desi. A da svoje zločince sakrije u zadnjem momentu, kako bi izbegli Božji Sud. I da prođu nekažnjeno, dok čitavo čovečanstvo opet strada i nestane u plamenu.
Sve će to biti onog momenta kada sve to i zaslužimo kao čovečanstvo. A to ćemo zaslužiti kada se odreknemo zla i ega u sebi i okrenemo Tvorcu, Bogu. A svoja leđa đavolu koji ne prestaje da nudi i kuša, samo kako bi do kraja zadržao svet koji je stvorio samo iz razloga što se mi kao ljudi nismo bunili, a samim tim mu i dozvolili.
Na kraju, Bog je taj koji isključivo pobeđuje i nijedan pojedinac, ili grupacija. A mi, kao ljudi, uživamo zasluženo u Njegovoj Pobedi. Jer je uvek milije i draže ono za šta se sami izborimo i zaslužimo, od poklona koji nećemo znati da cenimo. Kakav je inače slučaj sa Zemljom koju smo bezuslovno dobili na poklon i eto gde smo i kako na kraju završili. Kao robovi đavola, tamo gde smo dobili takođe na poklon Pravo od Boga da vladamo, ne samo čitavim živim svetom, već i samim đavolom.
A onda po obećanju koje je ljudima dao sam Bog, Tvorac, koje kaže da će nas biti više od zvezda na nebu i više od zrna svog peska na Zemlji, vinemo se u nebesa i nastanimo sve moguće planete u našoj galaksiji. Kao slobodni i ljudi svesni postojanja Tvorca, sa Bogom zauvek u srcu.
Mnogo je lakše verovati u lepe laži nego se suočiti sa istinom ma koliko gorka ona bila. Lakše je živeti u slatkoj iluziji i zabludi gde se od čoveka ništa ne očekuje, nego pogledati realnost oko sebe, gde se vidi da je sve ono što se dešava na Zemlji danas, samo blaga uvertira svega onoga što sledi. A sledi haos u kome će retki ostati pribrani, a još ređi znati da se snađu.
Đavo obožava da se pritaji, da se sakrije, da deluje kao da ga nema. Da ljudi pomisle da je nestao, da je kraj. A onda napada po svojoj prirodi, kao zmija, kada ga niko ne očekuje. Veoma brzo i iz svih pravaca baš kada se ljudi najmanje nadaju. Neretko progovarajući kroz mnoge kako ga više nema, kako bi svoju iluziju izveo do kraja.
Oni koji još uvek veruju da slučajnosti postoje, ravni su onima koji ne vide. Tako da nije slučajno ni to što se promocija mladih, zavedenih oficira itekako zastarele vojske i njene doktrine koja nije dorasla vremenima u kojima živimo, vrši na isti dan na koji je zakazana pederska parada u Beogradu. Što je samo po sebi dokaz da Srbija nema svoju vojsku, jer da je ima, to ne bi dozvolila. A kakav je na čelu te iste vojske i kakav im je onaj koga nazivaju vrhovnim komandantom, koji to nikako nije, već žele da prebace odgovornost za njihov nerad i zločinačko delovanje na njega, takva je i vojska. Jadna i nikakva, sa pederima i fašistima u vrhu.
Nije slučajno ni to, što se sve odvija na adresi Nikole Pašića pa još 13. Jer je pomenuti Nikola Pašić koji samo nosi srbsko ime, a koji Srbin nije, jedan od najvećih izdajnika u istoriji Srbije. Rame uz rame sa Čedomiljom Mijatovićem i današnjim izdajnicima u vidu Nikole Šainovića, Dragana Đilasa, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. I spisak bi mogao da ide u nedogled, gde su svi pomenuti dobro uvezani i umreženi u istoj agendi sve vreme, igrajući svoje uloge svako za sebe. Kako genetski, ideološki, tako i u veleizdaji. Zajedničko im je i to što niko od njih Srbin nije, ako je za utehu nas Srba u Srbiji.
Đavo preko svojih poslušnika, izdajnika Boga i ljudskog roda, obožava da skrnavi ovaj datum na sve moguće načine. Ove godine 11. septembra se navršava 22 godine od ritualnog žrtvovanja nedužnih ljudi baš na Božić. I baš u Njujorku, tamo gde se na nebu baš u to vreme oko 9 sati ujutru, dešavao astrološki događaj na nebu u kome "Devica rađa".
Đavo za svoja zlodela koristi uvek određene simbole, datume, brojeve, asterološke događaje na nebu iznad nas. I sve to lepo uvezuje, uvrće i izokreće. Tako je i tačno posle 11 godina na isti datum izveo zločin u Bengaziju. A ovog 11. septembra se navršava sada 11 godina od zločina u Bengaziju, Libija, a 22 godine od zločina u Njujorku. Ako pogledamo ove brojeve možemo ih povezati sa ubistvom Kenedija koje se desilo u Dalasu 22. novembra 1963. , što bi oped bio 11. mesec.
Tako da nikoga ne treba da čudi, a još manje iznenadi, ukoliko se ovog 11. septembra opet izvede neki zločin, za koji će čuti čitava planeta preko traume koju će forsirati lažni mediji u vidu "udarne vesti".
Niti treba bilo koga da začudi ako se uskoro bude proglasilo ratno stanje i na tlu čitave Amerike, ne i samo Rusije. A onda da niko nije u koži i tamošnjim izdajnicima, satanistima.
Broj 11 kao takav kod ovih bolesnika koji su u službi samog đavola, predstavlja broj haosa i konfuzije, jer se posle samoubistva Jude 11 apostola našlo u panici, zbunjenosti i haosu. Bez reda koji je do tada postojao.
Sa druge strane "11 11", ponekad prikazano i kao "22" kod satanista znači "idemo u rat", dok "11 11 11" označava totalni, iliti globalni rat. A taj rat na koji oni misle je rat protiv nas ljudi. Jer će đavo biti zadovoljan čak i da na Zemlji ostane samo jedan par njegovih hibrida, a da istrebi sve ostale hibride i ljude. Otud nije ni slučajno što se Prvi svetski rat "završio" baš 11.11.1918. godine u 11. sati ujutru po lokalnom vremenu, što je i bila oznaka na autu u kome je izvršen atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu. A ujedno i dokaz da je sve to bila operacija pod lažnom zastavom, kako bi se Srbi okrivili za početak Prvog svetskog rata.
Biće sprovedene u delo od strane onih koji su u mogućnosti baš na datume kada je planirano, pa makar to uradili i traljavo. Đavo i satanisti nemaju svest da vide kada je borba uzaludna, a za mnoge od njih hapšenje je isto što i smrtna kazna. Tako da se većina njih neće predati, već će udariti po ljudima svim sredstvima do samog kraja.
Đavo će preko svoje vojske demonizovanih nekadašnjih ljudi i hibrida napasti svim snagama. Jedino što će ovog puta biti vidljivi i kontraudari od strane ljudi preko kojih deluje sam Bog, kao i panika đavolove vojske. Biće vidljiv otpor i kontraudari. Kao i mnoge izgubljene bitke od strane đavolove vojske, koje će takođe biti vidljive većini čovečanstva. Samim tim i pobeda Boga na kraju, ali sve to neće trajati par dana. Ova konačna i poslednja borba do kraja između Boga i đavola počeće ove jeseni, a preneće se i na sledeću godinu.
Baš kada bude krenula ta borba, tu nastupaju ljudi koji su svesni te borbe. Moraju čvrsto zauzeti stranu i okrenuti se Bogu koji će kroz njih da progovara. Moraju se naći zbunjenim i prestravljenim ljudima koji ih okružuju, a koji nisu svesni čitave borbe.
Rat će trajati sve dotle dok se većina ljudi ne okrene Bogu, a svoja leđa ne okrene đavolu. Tek onda će doći do direktne interevencije samog Tvorca, a ta intervencija će biti svima vidljiva. Samim tim i dokaz postojanja Boga, jer će posle toga svi biti itekako svesni da Bog i postoji.
To će biti kraj zlu na Zemlji i početak čišćenja njegovih repova. Kao i stvaranje novog sveta u kome će zauvek na vrhu biti Bog, a slobodni ljudi u svakom pogledu te reči, odmah ispod Njega.
Jer globalni problem zahteva i globalno rešenje.
Sve će to biti onog momenta kada sve to i zaslužimo kao čovečanstvo. A to ćemo zaslužiti kada se odreknemo zla i ega u sebi i okrenemo Tvorcu, Bogu. A svoja leđa đavolu koji ne prestaje da nudi i kuša, samo kako bi do kraja zadržao svet koji je stvorio samo iz razloga što se mi kao ljudi nismo bunili, a samim tim mu i dozvolili.
Na kraju, Bog je taj koji isključivo pobeđuje i nijedan pojedinac, ili grupacija. A mi, kao ljudi, uživamo zasluženo u Njegovoj Pobedi. Jer je uvek milije i draže ono za šta se sami izborimo i zaslužimo, od poklona koji nećemo znati da cenimo. Kakav je inače slučaj sa Zemljom koju smo bezuslovno dobili na poklon i eto gde smo i kako na kraju završili. Kao robovi đavola, tamo gde smo dobili takođe na poklon Pravo od Boga da vladamo, ne samo čitavim živim svetom, već i samim đavolom.
A onda po obećanju koje je ljudima dao sam Bog, Tvorac, koje kaže da će nas biti više od zvezda na nebu i više od zrna svog peska na Zemlji, vinemo se u nebesa i nastanimo sve moguće planete u našoj galaksiji. Kao slobodni i ljudi svesni postojanja Tvorca, sa Bogom zauvek u srcu.
Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар