Srbska Narodna Garda ...

 

Većina današnjih ljudi je spremna da se zarad isključivo lične lažne sigurnosti i konformizma odrekne svega. Boga, svog naroda, nasleđa, tradicije, kulture, istorije i svega onoga što ljudima mora i treba da bude sveto, ako su ljudi. Bez osećaja za bezbednost države i naroda kome  pripadaju i bez svesti da bez bezbednosti naroda i države, nemoguće je doći ni do lične sigurnosti. Na kraju takvi ljudi svi zajedno čine najobičniju masu, a osobina mase je ta, da se lako oblikuje.

Te psihologije mase svesni su duševni bolesnici koji su preuzeli sve pozicije na kojima se donose odluke u svim državama, i uvek će preko izazivanja straha i manipulacijom iskoristiti to znanje zarad oduzimanja svih prava i sloboda onima koji ne žele da se odreknu svog konformizma i lažne sigurnosti. A sve to na kraju vodi u tiraniju vladajuće manjine nad uplašenom većinom.

Mnogo je puta ponovljeno, u mnogim knjigama zapisano, kako se vlast u jednoj državi sastoji iz tri grana vlasti. A to su zakonodavna, izvršna i sudska. Koje bi navodno trebalo da budu odvojene, nezavisne i da međusobno sebe kontrolišu.

Ali nikada nigde nije rečeno da se udruživanjem ovih triju grana vlasti dolazi do tiranije. A onda je sasvim nebitno kako se takvo društveno uređenje zove. Onda nema nikakve razlike između komunizma, socijalizma, kapitalizma, ili demokratije. Iza paravana se uvek ustvari krije tiranija manjine nad većinom. I deljenje društva na vladajuću kastu psihopata i duševnih bolesnika stvaranjem lažne elite, i sa druge strane svih ostalih. Čitav narod nad kojim se sprovodi tiranija.

Baš to udruživanje ovih grana vlasti se desilo u skoro svim državama današnjeg sveta, što je čitavo čovečanstvo uvuklo u tiraniju koju možemo nazvati isključivo fašizmom i nacizmom. A obaveza svakog čoveka na planeti je da se buni i odupre svakoj tiraniji, kako bi pre svega dokazao da je ćovek.

Samo po sebi što se to ljudima prezentuje nazivom "vlast preko tri grana vlasti", dovoljan je znak za uzbunu, koji ljudi ne vide. Jedini koji ima pravo da vlada ljudima je sam Bog, Tvorac. Svi ostali ljudi bi trebalo da služe Bogu i svom narodu.

A prvi Bog to ne radi, već je ljudima dao slobodnu volju i pravo, ne da upravljaju jedni drugima, već da upravljaju svime na Zemlji.

Sistem u kome ljudi vladaju jedni drugima postavljen je od strane samog đavola preko piramidalnog sistema "tri grana vlasti", udarnički udruženih u jednu. Preko alata od kojih su najefikasniji pohlepa, požuda i ego pojedinaca.

A taj i takav sistem porobljavanja preko tiranije je po oprobanom receptu koji đavo stalno koristi, uvek ljudima nevidljiv.  

Iz ovakvog delovanja se naravno stvara nešto što danas mnogi zovu dubokom državom, koja kontroliše sve u jednoj državi baš preko tog nevidljivog sistema. Dok se istovremeno sa druge strane sve vreme ljudima prezentuje iluzija, kako im je ostavljeno pravo izbora, baš od strane tog i takvog sistema.

Ta takozvana duboka država je ustvari birokratija u svim državama koja je uvek tu u svim institucijama. Sasvim je nebitno ko je u vrhu države predstavljen ljudima kao neko ko kontroliše procese u državi, birokratija ustvari uvek upravlja svim državama. A sve te udružene birokratije svih država na globalnom nivou, upravljaju procesima na planeti preko kontrole većine, uspostavljene preko takozvanih međunarodnih institucija, multinacionalnih korporacija i bankarsko-monetarnog sistema.

Tako da je demokratija do koje se dolazi preko takozvanog "višepartijskog parlamentarnog većinskog sistema",  prva ustvari samo reč bez značenja. Na koju se pozivaju isključivo idioti, kao i oni zlonamerni koji od takvog sistema imaju lične koristi, a samim tim im je u ličnom interesu da se tako uspostavljen sistem održi. 

Realnost je da je i to jednopartijski sistem, opasniji i od samog komunizma. Jer je u komunističkom uređenju svima vidljivo da postoji samo jedna partija.

Sistem sastavljen od birokratije i vladinih agencija u koje se upošljava birokratija, nemoguće je nazvati demokratijom, jer te ljude niko birao nije, pre svega. Niti je moguće bilo šta promeniti menjanjem samo vidljivog vrha, to je još jedna od prevara. Tipa sastava skupštine, vlade, tužilaštva i sudova, ukoliko se ne promeni čitav birokratski sistem i ne ugase sve agencije koje iz takve vlade proizilaze.

Jer sam sistem sastavljen od birokratije neće sprovoditi u delo odluke bilo kakve skupštine, pojedinaca, ili grupa, ma koliko bile one časne i u skladu sa pravdom, jer bi takve odluke bile na štetu birokratije. Tako da priče kako će bilo kakva skupština, vlada, ili pojedinac, zamenom istih takvih, u ovako postavljenom sistemu doneti boljitak, su neosnovane i tragikomične. Pre će biti da sve skupštine, vlade, tužilaštva i sudovi u svim državama, igraju onako kako birokratija u tim državama svira. Jer su baš sve te agencije koje proizilaze iz vlada, a u kojima je upošljena ta ista birokratija, ustvari pod direktnom kontrolom međunarodnih institucija, internacionalnih bankarskih kartela i multinacionalnih korporacija, a ne pod kontrolom vlada koje su ih oformile.

Kako bi se ovo i ovakvo delovanje sprečilo u budućnosti, a muškarci ponovo postali muškarci, jedno od dobrih rešenja bi bilo Srbska Narodna Garda, kada je Srbija u pitanju. A to se sve može primeniti i u ostalim državama na planeti. I u novom Ustavu oslobođene Srbije, mora ići hijerarhija sledećim redom, bez ostavljene mogućnosti da može bilo kada, bilo ko, na bilo koji način da to i promeni: Bog na vrhu, Ljudi, a odmah zatim Srbska Narodna Garda. A onda tek razne skupštine, ministarstva, vojska, sudovi i sve službe bezbednosti.

Ministarstvo odbrane i unutrašnjih poslova ne treba da postoje, jer su suvišni i stecišta birokratije koja nema svrhu, osim da parazitira na grbači naroda, dok sve vreme pravi štetu tom istom narodu. 

Vojska treba da bude samostalna i da se u sklopu vojske rade svi poslovi koji se vojske tiču, bez bilo kakvog upliva sa strane. Bez nekakvog ministarstva odbrane i idiota ministara, koji ni vojsku služili nisu. 

Policija mora biti na opštinskom nivou i ne sme da ima specijalne jedinice. Poslovi borbe protiv terorizma i specijalnih vojnih operacija treba da budu isključivo u domenu vojske.

Kada je državni nivo u pitanju, policija treba da ima samo jednu jedinicu u vidu "savezne policije", koja će se baviti zločinima koji se odvijaju u dve, ili više opština. I mora biti podređena lokalnim policijama koje su oformljene na nivou opština, a ne obrnuto.

Služenje vojnog roka mora biti vraćeno za sve muškarce u Srbiji u trajanju od godinu dana. Naravno, ko ne želi da služi vojni rok, neće imati određena prava koja će imati oni koji budu služili. Recimo neće imati pravo glasa i mogućnost rada u državnom aparatu.

Ženama ne sme biti mesto u vojsci, jer je Bog nekako žensku nogu više stvorio za štiklu, nego za vojničku čizmu. A protiv Boga se ne ide. Žene treba da budu majke, supruge i sestre, a ne vojnici i policajci. Muškarci su ti koji mora da imaju svest o bezbednosti svog naroda i države i preuzmu odgovornost u svojim rukama. Svaki muškarac u Srbiji. 

Za one koji su nesposobni za služenje klasičnog vojnog roka, mora se uskladiti program onako kako ga mogu služiti.

Pošto je današnja vojska neupotrebljiva i zastarela, moraju se oformiti novi rodovi pored već postojećih. Tipa rod za odbranu od hakerskih napada i veštačke inteligencije, za odbranu od zračenja i pretnji iz svemira, za odbranu od psihološko-propagandnog rata, zatim za odbranu od napada na moral i duhovnost naroda, za odbranu od hemijsko-bioloških napada, za odbranu od napada preko hrane, vode i vazduha, odbranu od napada preko obrazovanja, odbranu od meterološkoih napada i napada oružjima za izazivanje zemljotresa, rod vojnog pravosuđa i tužilaštva i tako dalje.

Pešadijska obuka treba da traje 3 meseca, koju će obavezno proći svi regruti, a specijalna obuka kada je rod vojske u pitanju narednih 9 meseci.

Zakletva regruta mora biti formulisana tako, da se zaklinju Bogu i Srbskom Narodu, ne Srbiji, državi, ili "ustavnom poretku". A zatim i da će se u slučaju mobilizacije od strane Srbske Narodne Garde, staviti pod komandom pomenute Garde.

Svaki muškarac koji završi vojni rok, postaje pripadnik Srbske Narodne Garde. Razdužuje uniformu vojske i po povratku kući, najduže u roku od nedelju dana, zadužuje novu uniformu Srbske Narodne Garde, lično naoružanje i 4 okvira puna municije. U specijalno za tu priliku napravljenom ormaru, koji je obezbeđen sigurnosnom bravom i koji stoji u kući svakog muškarca u Srbiji koji je služio vojni rok, van domašaja dece.

Oficiri vojske koji odlaze u penziju, prolaze kroz istu proceduru, stim što dobijaju čin više u Srbskoj Narodnoj Gardi i pored ličnog naoružanja u vidu automatske puške, dobijaju i pištolje. Pukovnici i generali čine komandni centar u opštini gde žive, a preko specijalne aplikacije koju imaju instaliranu svi u telefonu, imaju na vezi sve svoje oficire, podoficire i vojnike u realnom vremenu.

Pukovnici i generali na nivou čitave Srbije, međusobno biraju komandu za čitavu Srbiju, u kojoj se mora nalaziti najmanje po jedan general, ili pukovnik, iz svakog roda vojske. Prostorija u kojoj će biti smešten komandni centar u slučaju mobilizacije se unapred određuje.

Za služenje u Srbsku Narodnu Gardu nema nikakve naknade u vidu novca, jer je to obaveza i dužnost svakog muškarca u Srbiji. I svakom muškarcu treba da bude čast što pripada Gardi svog naroda.

Svi pripadnici rade poslove kojima se inače bave, ili primaju penzije koje su zaradili, bez bilo kakve nadoknade kada je Srbska Narodna Garda u pitanju i angažman u njoj. Jer je svome narodu služiti najveća čast, a čast cenu nema.

Srbsku Narodnu Gardu čine svi muškarci u Srbiji koji su služili vojni rok, od momenta završetka vojnog roka, pa sve do navršenih 65 godina. Generali i pukovnici u komandnim centrima služe do 70 godina.

Po potrebi opšta mobilizacija svih pripadnika se vrši na zahtev komandnog centra na nivou države, ili po zahtevu 1/3 pripdnika Srbske Narodne Garde bez obzira na čin i zvanje, koji su svi umreženi specijalnom aplikacijom na telefonu.

Opštinska opšta mobilizacija se vrši na zahtev komandnog centra u opštinama, ili na zahtev 1/3 svih pripadnika u opštini, gde se o mobilizaciji i razlogu iste, obaveštava komandni centar na državnom nivou, kao i komandni centri svih ostalih opština u Srbiji.

Komandni lanac postoji samo u slučaju mobilizacije, mimo mobilizacije svi su na istoj ravni, jednaki. Od generala, do vojnika, svi imaju pravo glasa. Jer ponekad jedan čovek može da vidi neki problem koji drugi ne vide i ukaže svima na postojeći problem.

Obaveza svih pripadnika je da uvek motre i paze na napade koji se tiču njihovog roda, za šta su obučeni u vojsci. I da ukoliko primete neki napad, dolazio on spolja, ili iznutra, odmah obaveste komandni centar.

Ukoliko postoji osnovana pretnja, komandni centar obaveštava vojsku, policiju, ili tužilaštvo i zahteva reakciju i rešavanje problema. Ukoliko bilo koja državna institucija odbije da izvrši rešavanje problema na koji je ukazano od strane generala Srbske Narodne Garde koji je za to zadužen, preko aplikacije komandni centar poziva na mobilizaciju sve pripadnike Srbske Narodne Garde. Mobilizacija mora da se završi najviše u roku od 6 sati na unapred određenom mestu okupljanja. Svi pripadnici Srbske Narodne Garde istog momenta napuštaju radna mesta, vraćaju se u zemlju ukoliko su u inostranstvu i javljaju se na unapred utvrđenoj lokaciji u uniformama i sa ličnim naoružanjem. Od tog momenta su isključivo i samo pripadnici Srbske Narodne Garde, koji se stavljaju pod komandom opštinskog, ako je problem opštinskog karaktera, ili pod komandom komandnog centra na državnom nivou, koji se takođe okupljaju na unapred utvrđenom i obezbeđenom mestu.

Redovna vojska i policija se stavljaju pod komandu komandnih centara Srbske narodne Garde, a pripadnici redovne vojske, imaju obavezu da odbiju svako naređenje oficira u redovnoj vojsci. 

Svi mediji u Srbiji se takođe stavljaju pod komandu komande Srbske Narodne Garde istog momenta mobilizacije, gde program koji se emituje preuzimaju oficiri i jedinice roda za odbranu protiv psihološko-propagandnog rata.

Posle izvršene mobilizacije, kreće se sa hapšenjima odgovornih i istrage preko službi bezbednosti Srbske Narodne Garde i vojne policije Srbske Narodne Garde. Ukoliko je potrebna upotreba sile, silu upotrebljavaju sve jedinice Srbske Narodne Garde.

U roku od 7 dana, sudije i tužioci koji su pripadnici tužilaštva i sudstva Srbske Narodne Garde, moraju završiti suđenje i doneti presudu. Svaka opština u Srbiji mora da ima određenu prostoriju, opremljenu kao sud Srbske Narodne Garde.

Mobilizacija se vrši i ukoliko dođe do prirodnih nepogoda u određenim opštinama, ili do vojnog napada iz inostranstva. Ukoliko neka opština nije u mogućnosti da sama reši problem, traži se pomoć od drugih opština, a na kraju i od čitave Garde.

Za vreme mobilizacije plate i penzije pripadnika Srbske Narodne Garde idu normalno kao da odlaze na posao, a novac se poslodavcima nadoknađuje iz budžeta opština, ili države. 

Svaka opština ima određene lokacije na kojima stoje oružja i oruđa koja se obnavljaju i unapređuju po potrebi.

Svi pripadnici na svake dve godine idu na vežbu u trajanju od 15 dana, gde se upoznaju sa novim oružjima i oruđima koja se tiču njihovog roda. Kao i sa novim metodama delovanja za odbranu, ukoliko su se takve metode u međuvremenu pojavile.

Ovo je neki okvir kako bi sve to trebalo da izgleda. Sve to treba usaglasiti, doterati, pokriti zakonski. A to mogu da urade visoki oficiri koji su danas u penziji, sa nekadašnjim vojnim sudijama. Kao i da budu prvi oficiri Srbske Narodne Garde, zajedno sa svim muškarcima koji su služili vojni rok, dok se vremenom Gardi ne priključe svi muškarci u Srbiji koji će završiti vojni rok u međuvremenu.

Da danas imamo ovakvu formaciju na nivou čitave Srbije, gde su svi muškarci svesni svoje odgovornosti i obaveze da štite svoj narod, da li bi imali sve to što danas živimo ? Da li bi imali veleizdaju na svim nivoima u državi i totalnu propast svega u njoj ? Da li bi imali lažnu pandemiju i bodenje ljudi lažnim vakcinama ?

Da li bi imali na teritoriji Srbije naoružane bande terorista i zločinaca naoružanjem iz Srbije, kakav je slučaj u okolini Subotice i Sombora ? Ili bi bili obrisani svi do jednog, a odgovorni koji su ih doveli, naoružali i dozvolili im da se bave time čime se bave, bili pohapšeni i za nedelju dana osuđeni, a po potrebi i streljani za veleizdaju i zločine koje su počinili ?

Da li bi imali ubijanje zdravih svinja širom Srbije, kada bi imali obučene ljude u svim opštinama da prepoznaju o kakvom se napadu tu radi ?

Da li bi mediji mogli ovako da se ponašaju i da rade na štetu Naroda Srbskog, ili ih ne bi bilo u roku od par dana ?

Da li bi mogli veleizdajnici i zločinci da nas truju preko hrane koja se u Srbiji prodaje, a koja se u inostranstvu uništava zbog neispravnosti, vode i vazduha ?

Da li bi pojedinci i grupacije iz agencija za poslovnu pratnju u vidu "službi bezbednosti" i policije, mogli da švercuju oružje, ljude i da decu u Srbiji truju narkoticima, ili bi bili razbucani za nekoliko dana ? Da li bi organizovani kriminal postojao u Srbiji, ili bi ga policija rešila za manje od mesec dana ?

Da li bi političari mogli da se bave time čime se bave, ili bi plakali ispred sudova, da ih čitav narod gleda i vidi koliko su "hrabri" ?

Da li bi sudije i tužioci mogli da se ponašaju tako kako se ponašaju, ili bi bili najugledniji članovi ovog društva, za primer ?

Da li bi doktori smeli da se bave time čime se bave, ili bi sa osmehom na licu radili svoj posao lečenja ljudi ?

I da li će svi oni koji su danas u izdaji u Srbiji, gde u izdaju spada i "snalaženje" pojedinaca u nametnutoj bolesnoj situaciji dok čitava kuća gori, ikada stati ? Ili će tako postupati do kraja, sve dok zbog njihovog postupanja ne nestane čitava Srbija. Dok je ne pojedu kao nezasiti skakavci, gde je samo razlika u tome, ko koliko ima prilike da ždere.

Da li će stati svi izdajnici sve dok su svesni da za svoja zlodela neće odgovarati ?

Kada bi se društvo uredilo po principu Srbske Narodne Garde, ne bi bilo više ni opravdanja tipa "kući gladna usta plaču, traže, mora da ćutim i da se ulizujem", "ne smem, imam decu" i ostale gluposti. Gde baš iz razloga što imaju decu, treba svi da stanu u zaštitu prvenstveno svoje dece.

Ukoliko takvi nalaze opravdanja za sebe, gde je naravno uvek najlakše naći opravdanje, kakav će to svet ostaviti svojoj deci ? I hoće li biti te dece u bliskoj budućnosti uopšte, zato što je danas neko preko opravdanja "imam decu" izabrao za sebe da savije kičmu i izbegne odgovornost koju mora da preuzme u svoje ruke ?

Ako tako svako misli, nabije glavu među nogama gde je već podvio rep, sluša bespogovorno kako se ne bi zamerao zločincima, ulizuje im se i snalazi se u nametnutoj situaciji, ko će onda da promeni tu nametnutu situaciju ? Nemoguće je da naši preci ustanu i promene sve to, iako bi verovatno to želeli. 

Ako igra po njihovim nametnutim bolesnim pravilima i snalazi se u nametnutoj bolesnoj situaciji, koliko će dugo to snalaženje trajati, dok njegova deca ne dođu u situaciju da nemaju šta da jedu ? Koliko još ovaj narod i država imaju snage da izdrže to snalaženje svih koji se snalaze, a da se država totalno ne uruši i ne prestane da postoji, kakva god da je ?

Svaki muškarac u Srbiji mora da ima svest o bezbednosti čitavog naroda i države, a samim tim mora i da podeli deo odgovornosti, a ne da se krije iza glupih i lažnih opravdanja, ili iza suknje svoje žene. Pravdajući sve vreme svoj kukavičluk glupim opravdanjima.

Danas je situacija takva, da se mnogo više žena pobunilo i ustalo protiv svega onoga što i slepi vide, nego muškarci kojima je to obaveza. Što je donekle bolesno i bizarno.

Da li su naši preci, Srbi, u prošlosti gledali sebe i krili se iza žena, ili su se latili mača, puške, ili čega god, i krenuli u borbu za svoj narod, bez razmišljanja da li će u toj borbi i poginuti ?

Da li je Knez Lazar govorio "imam decu kući, traže", ili je poveo to što je imao da povede u borbu i sukobio se sa mnogostruko većom vojskom od one koju je imao ? Nije čekao da Kneginja Milica ide da ratuje, dok se on snalazi, nego je ženu svoju ostavio kući i svesno krenuo u smrt zarad svog naroda i Boga. I pobedio u borbi zajedno sa svim svojim vitezovima, a onda su i njega i vitezove pobili na kvarno oni koji su se u to vreme snalazili, posle bitke, nečasno, kada je borba već bila završena. 

Muškarci su ti koji mora i treba i da stradaju i ginu za slobodu svog naroda i države, ukoliko je to potrebno, a ne žene. Kad god se narod nađe u opasnosti, jer Sloboda nije besplatna i ne daje je bilo ko na poklon. Bio neprijatelj i porobljivač, tiranin, spoljašnji, ili unutrašnji, sasvim je nebitno.

Muškarci ne sarađuju sa neprijateljem i ne snalaze se u postojećoj situaciji koju je neprijatelj nametnuo, koja uvek na kraju vodi ka totalnom ropstvu. Već ustaju i bore se za slobodu, svoj narod i svoju decu. Na prvu pojavu nametanja nečega što nije u interesu njihovog naroda i Boga. 

Ne prihvataju tiraniju, ne snalaze se u tiraniji i ne dozvoljavaju neprijatelju da vršlja i uništava čitavu državu i narod.

Odgovornost, svest o bezbednosti i delovanje da se bilo koji zločin koji je na štetu naroda spreči u samom startu, mora da bude obaveza svakog muškarca u Srbiji.

Pošto je danas većina muškaraca nabila glavu u mudima, gde izgleda da ničega nema, u budućnosti moraju da budu obučeni da pretnje prepoznaju. A onda neće moći da nalaze za sebe glupa opravdanje, tipa nisam znao, ili nisam video. Pogotovu ne u situaciji kakva je danas, gde je sada sve ogoljeno i očigledno. Gde "ne vide" samo oni koji tako sami biraju za sebe.

I neće moći više da čekaju da njihove žene rade njihov deo posla, kada su bezbednost naroda i Sloboda u pitanju. Jer gde nema bezbednosti i slobode za čitav narod, nema bezbednosti i slobode ni za bilo čiju decu. Sloboda važi za sve, ili niko nije slobodan. Sredina ne postoji.

Da svoju obavezu licemerno prebacuju na svoje žene, jer muškarci su ti koji imaju obavezu da štite žene, decu i starce, a ne obrnuto.

Jedino na ovaj način muškarci opet mogu postati muškarci, a žene biti ono za šta ih je Bog i stvorio da budu. A nije ih stvorio da se one bore, već da budu stub porodice i kuće. One su te koje imaju decu koja traže i plaču, a ne muškarci. A muškarci su ti koji moraju stvoriti takvu sredinu u Srbiji, u kojoj nijedno dete neće nikada tražiti i zaplakati.

I ovo je jedini način da iskonska Sloboda i Pravda zavladaju Srbijom. A to je da se porodica kao osnovna gradivna jedinica svakog društva, vrati na put kakav je po Bogu, gde uloge nisu zamenjene. Gde je muškarac muškarac, a žena žena.

Sa Bogom zauvek na čelu. U Pravdi i iskonskoj Slobodi jednom za svagda.

 

 

 

Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.