Opijena Srbija ...

 

Dok Srbija i dalje baulja kroz hodnike života, mrtva pijana i opijena, svi se pitaju šta se ovo dešava. I dalje nekadašnji ljudi traže izvan sebe, ne želeći da pogledaju šta to imaju u sebi. Šta se u njima nalazi. Da se vrate sebi, tamo odakle su i krenuli na ovo putovanje, jer su odavno zabrazdili pogrešnim putem.
Svi znaju da žele promene, ali nikako ne žele sebe da menjaju. Dok se svet u njima samima i oko njih ruši, oni se čvrsto drže onoga što ih naučiše mediji. Mediji koji sve što nekada beše normalno, preokrenuše i zaokrenuše te ga nazvaše nepoželjnim. A sve ono čega su se ljudi nekada stideli, danas nazvaše poželjnim i ko se kako snađe. Sve što je nekada krasilo ovaj nekada Veliki Narod, sada nazvaše nepotrebnim bremenom koje kroz život samo smeta. I bivši ljudi to i oberučke  prihvatiše. Nekadašnji i bivši ljudi, jer to više nisu ljudi kada se odrekoše Boga Tvorca u sebi i sebe samih. Jer se čovek ne rađa nego postaje, vraćajući se na pravi put koji je nekada kroz život napustio i pritom sebe izgubio.
I dok se bivši ljudi snalaze svako za sebe, ko kako ume i zna, onako kako ih naučiše da treba, Srbija sve dublje i dublje tone u mulj. Kao da se ne nazire dno ponora i kao da uvek može više i dublje. I čitavom se Srbijom kroz šapat čuje: "Ko je kriv?" Pitaju se sve vreme oni koji sve to i prihvatiše. Ali dobiše na način na koji niti su želeli, niti su se nadali. Pitaju se jedini i odgovorni krivci, koji će sebe proglasiti žrtvama u vremenima istine koja dolaze.
Mediji od naroda stvoriše najobičniji bezličnu masu, krdo divljih svinja, a ne ljude. Jer čoveka može da stvori jedino i samo svako sebe, ponaosob preko izbora za sebe na svakodnevnom nivou. Slepo verujući da je problem u krdu, svinje ne videše da su one osnovna jedinica tog istog krda. I da je krdo samo projekcija svih pojedinaca koje to krdo i čine. Da je krdo sazdano od njihovih mana, koje u vremenima bez stida nazvaše vrlinama.
Stvoriše bivšim ljudima i društvene mreže, od kojih ljudi sami napraviše kataloge za prodaju. Gde se žene preko slika svojih nude, kao krave na prodaji na stočnoj pijaci. Po sistemu ko više daje, ljudi od sebe stvoriše stvari i odrekoše se onog što su od stvaranja, a to je da budu ljudi, nosioci Boga Tvorca u sebi. Društvene mreže zaličiše na kataloge skupocenih bordela tamo negde na Zapadu, kojem, kažu, trebaju ljudi težiti. Tako ih naučiše.
Muškarci se pak počeše hvaliti svojim postignućima, da li su to lake žene do kojih su došli, ili trofeji bolesnog sistema kojih se dokopaše. Sve vreme se nudeći jedni drugima. Neki na prodaju, a drugi da kupe.
Odrekoše se svega onoga što je nekada ljude krasilo, latiše se evropskih vrednosti, a zaboraviše svoje zbog čega ih drugi nazvaše ljudima i Velikim Narodom. Zaboraviše sve ono dobro što je krasilo zemlje bez imena u kojima živeše, a ostaviše sve ono najgore što se iz tih zemalja izrodilo. Sve ono što je najgore sa veštački svetlećeg Zapada, ljudima ponudiše preko predstavnika istog takvog naroda, a nekadašnji ljudi i to oberučke prihvatiše. A sve ono dobro sa Zapada, sakriše od ljudi kako se ne bi dosetili i živeli širom zatvorenih očiju.
I gle tamo gde majke svoje kćeri uče, kako treba dobro da se udaju, ne birajući način i sredstva da ostvare svoj cilj. Te reč udaja svesno zameniše rečju prodaja. Prodaja kćeri, žive mere, koje očuvaše u ovim vremenima, jer se majke zajebaše sa njihovim očevima, te se ne udaše kako treba. Tako ih naučiše, tim im rečima govoriše. A kćeri to kao najveću mudrost i prihvatiše.
A sinove svoje uče da samo preko stranaka mogu da uspeju u životu, ali će svoj uspeh morati skupo da plate svojom dušom, onome koji uspeh na prodaju i nudi. Ali sinovi to ne znaju, dok sami to ne vide i shvate, a onda i brzo zaborave, jer im je tako lakše.
Naučiše majke sinove svoje da ćute i trpe, da svojim šefovima u strankama samo lepe reči govore, da im se uvlače i da ne talasaju mnogo. Da se ne prave pametni, jer pamet nije na ceni, već je pitanje samo ko više može da prećuti i istrpi bez da se pobuni za sebe, i ko se kako snađe.
Zloba, pakost i ljubomora naseliše ljude, jer su one samo posledica onoga što se u ljudima usadilo. Posledica "gledaj sebe", ali nikako ne traži u sebi, jer možda nađeš nešto unutra što će te odvratiti od pravog puta, koji dobi naziv pravi samo u ovakvim vremenima. Gledaj da ugodiš sebi, teži da sa što manje rada živiš što bolje, ne libeći se da to bude i na štetu tvojih komšija. Da gaziš preko žrtava, jer cilj opravdava sredstva. A sredstva su sve donde dokle možeš da padneš, bez da ikada ustaneš. Pravila su za sve ista, ko se kako snađe, glasno odzvanja Srbijom, nekada svetom.
Ako se komšija ne snađe, to je zato što nije razumeo pravila igre i moraće zato da plati. Možda je birao za sebe da ostane čovek i ne proda svoju dušu, a ti si taj koji treba da mu zbog toga sudi i njega se gadi. Jer u njemu možeš videti sve ono što ti nisi, a što je trebalo da budeš.
Ugađaj sebi što više, beži od bola i leti ka uživanju. Ne zamaraj se mislima o Bogu Tvorcu, to su samo reči. Kada dođeš do uživanja, priključiće ti se svi oni koji se ne snađoše, iako su itekako želeli, te ćeš među njima moći sam da biraš kome ćeš i dozvoliti da ti se priključi i gleda na tebe kao na nešto posebno. Sam ćeš birati koga ćeš za koliko da kupiš, jer rekoše, svako svoju cenu ima, opet pravdajući sebe i svoju cenu. Jer će biti uvek više onih koji se ne snalaze, od onih koji su u svojim namerama i uspeli.
Međ` mnoštvom nesnađenih, lako ćeš izabrati one kojima ćeš dozvoliti da ti se približe i da se dive tebi i tvom uspehu.

I gle tamo, sin lopova sa lažnom diplomom i još manjim znanjem, koji ovaj narod satre, moga brata lopovom i kriminalcem nazva. Pametan sin još pametnijeg oca koji zna da se snalazi, prstom pokaza na brata moga. Čiji se roditelji ne snalaziše baš kako treba. Da li iz neznanja, ili iz poštenja, roditelji ne znadoše da se snađu u ovim najjeftinijim vremenima, od kad je sveta i veka.
Te se moj brat u kriminal upusti po Zapadnim zemljama, kako bi se sklonio od lažnog kriminala u svojoj Srbiji. Gde njemu mesto nije, jer ga krase vrline koje u ovim jadnim vremenima, nametnuše ime koje ne zaslužuju. A to je zbog vremena i nekadašnjih ljudi koji ova vremena i projektuju izvan sebe, polazeći pod sebe, iznutra, gde je ostala samo praznina.
I dok se narodom kotrlja da je brat moj lopov, sin pametnog koji se snalazi, zgrade pravi. Pametan na oca svoga koji pokrade komšije i decu njihovu, etiketu zalepi bratu mome. A sebe nazva biznismenom koji zgrade pravi, ne pitajući se pritom, ko je i pravi lopov. I koliko je dece zaplakalo bez mleka i što ostaše bez svojih nesnalažljivih roditelja, dok je svoju diplomu i neznanje, na njihov račun unovčio. Moga brata koga nučiše da se u ovom svetu samo lažni sjaj poštuje, sinovi lopova gospodina nazvaše lopovom. Gospodin tata sa diplomom, ostade samo gospodin kome se bivši ljudi dive. Zameniše ljudi reč lopov sa rečju gospodin, te vrh lopovluka u Srbiji  dobi i svoju titulu.
I dok kroz narod bruje reči "ti li ne bi krao da si na njegovom mestu", projekcije tog istog i takvog naroda, čvrsto drže uzde kojim su narod i zauzdali. U jahaču vide sebe oni koji nisu uspeli, a imali su iste namere kao i onaj u koga gledaju. Da što više mladih žena imaju, bez da se zapitaju ijednog trenutka, da li je ispravno to što žele. Žene koje njima po godinama ne priliče, deca nečijih majki, koje su ih rodile. Da se tuđim perjem natopljenim krvlju predaka kite, kao oni koje im u medijima nude kao uzor. Da gledaju i u njima vide sve ono što su oni sami duboko u sebi, ali se ne snađoše baš najbolje kao što se je snašao onaj u koga gledaju. Onaj u kome vide sebe kakvi su baš oni želeli da budu, jer ih je društvo učilo da je jedino tako ispravno. 

Ne zameniše ljudi samo reč udaja sa prodajom i lopov sa gospodinom. Zameniše ljudi reči, rečima koje manje pogađaju njih same, jer duboko u sebi znaju da sve to nije ni ispravno ni onako kako je prikazano. A još manje po Bogu. Ali se i dalje drže toga, jer je tako, nekako, lakše. Te i starletom nazvaše kurvu. A kurva, kao i svaka kurva, unapred cenu svoju kaže i odlazi, bez da laže i lažnu ljubav nudi. Kod starlete se cena unapred ne zna, starleta će biti tu sve dok ima čime i da naplati. Ustima prepunim slatkih reči, koje nemaju značenje onako kako ih izgovara. Ali su sredstvo koje ostvaruje unapred zacrtani cilj, kome kao žedni za vodom žude.
Neznalice zameniše nazivima stručnjaci i analitičari i poslaše ih u medije, da ljudima laž i neznanje predstavljaju kao znanje i istinu. Okrenuše i otrovaše sve ono što je ovaj narod nekada krasilo, nametnuše nazive za koje ovaj narod nije ni znao, dok je znao šta je život i kako se živi.
I dalje Srbijom odjekuje bez prestanka parajući tužnu tišinu, "ko je kriv", sve jače i jače. I ljudi i dalje u svojim projekcijama sa ekrana nalaze lažnog krivca. Bez da se pitaju da nije možda odgovor u njima, i gde nestade u narodu onaj koga slavni preci nazvaše Bogom. Možda je krivac baš u onima koji se i pitaju i krivca van sebe i traže.
Stvoriše sebi bivši ljudi lažnog boga u vidu para, a lažne idole iz medija prozvaše sveštenicima svoje religije. Od kojih uče i u koje gledaju kao da vide sebe same, kakvi je trebalo da budu da su po zajedničkim merilima uspeli. Zaboraviše ljudi Tvorca Boga u ovim vremenima pametnih telefona, te glave ne vade iz telefona, tražeći sebe na pogrešnim mestima.
"Ko je kriv i šta će biti", pitanje koje se ori Srbijom, kada projekcije sa ekrana ne znaju da ponude rešenje. Uplašiše se nekadašnji ljudi da ne ostanu bez para, ma kolike one bile, ne sluteći da su u mnogo veći problem upali onoga dana kada se odrekoše Boga Tvorca. Jer bez para srušiće se čitav njihov lažni svet, nestaće njihov lažni bog koga od papira za sebe stvoriše. Nestaće čitav njihov lažni svet u velikoj buci, koja će pregaziti tužnu tišinu.
Ne shvataju da su jedino krivi oni koji to pitanje i postavljaju, jer je mnogo lakše krivca naći u drugome. Jedina je istina da su krivi oni koji to pitanje postavljaju, zato što sve ovo i prihvatiše, onako kako im je nuđeno i kao svinjama, pomije, servirano. Bez da se ijednog trenutka zapitaju, da li je to ispravno i da ih, možda, nije neko slagao. I sve to doveše do savršenstva, jer ako ovaj narod nešto ume, to je da do savršenstva dovede sve čega se lati.
Bilo to nešto ispravno i po Bogu, ili ne.

 

 

Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.