~ Zamisli Sebe ~

 

Zamisli sebe da živiš u kući koja je u šumi. Kasna je jesen, već počinje da bude hladno. Ustao si rano oko pet izjutra, čitav dan radio i isekao deset kubnih metara drva. A onda sve to iscepao i nasložio. I sada imaš deset metara drva spremnih za ogrev, koji su tvoja životna energija. Produkt tvoga rada i utrošenog vremena u taj posao toga dana. 
Negde tamo u sumrak pojavljuje se kod tebe lokalni politikant i kaže, ja brinem o tebi, imam nove planove kako da te spasim čitavog dana sam ih smišljao. Daj mi dva metara tih drva zauzvrat. Brinem da ti možeš da živiš, da ti život bude lakši. A realnost je da on krade ne samo tebe već i sve ostale ljude i da brine samo o sebi. I ti uzmeš o daš mu dva metara tih drva.
Posle par minuta pojavljuje se neki čovek u uniformi i kaže, ja brinem o tvojoj bezbednosti, daj mi dva metara tih drva. Brinem da budeš bezbedan u toj šumi, da ti niko ništa nažao ne uradi. Dok je realnost da on odlazi na posao i brine samo o sebi, kako će koga da prevari i koju predstavu da smisli da zmajava ljude toga dana preko medija. I ti uzmeš i daš mu dva metara drva, ostaje ti sada šest.
Nakon nekih desetak minuta, opet se pojavljuje neki čovek i kaže, ja brinem o tebi, pokrećem tužbe i sudim onima koji prekrše zakon, kako bi ti živeo bezbrižno. Daj mi dva metara tih drva. A istina je da ne sudi zločincima, već gleda samo svoje interese i čeka da baš ti pogrešiš, kako bi tebi sudio i uzeo ti šumu, kuću i sekiru, a na kraju te strpao u zatvor. I ti uzmeš i daš i njemu dva metara drva.
Odmah čim on ode pojavljuje se neki novi čovek i kaže, ja ću ti predvideti budućnost, gledati zvezde, gledati u čarobnu kuglu, daj i meni dva metara tih drva. Ti uzmeš i daš i njemu dva metara drva, a on ti kaže, sutra ćeš iseći deset metara drva više nego danas i ode.
Sada ti je ostalo dva metara drva, kažeš dobro je, imam za sebe. U tom momentu se pojavljuje novi čovek i kaže, vidiš kako je sve zatrovano oko tebe, šuma polako umire, možeš i ti da umreš sa njom. Ako mi daš dva metara drva, rećiću ti i pokzati program kako da se očistiš od tih otrova. I uzme od tebe tih poslednjih dva metara drva i ode. Pogledaš, nema više onih deset metara drva koje si sekao i cepao čitav dan.
Uđeš u kuću itekako umoran i od rada i od ovih ljudi i njihovih reči, ostaviš sekiru pored kreveta i počneš da misliš. Dobro je, sutra ću iseći još deset metara više nego danas, tako mi je kazao onaj prorok, a očistiću se i od tih otrova o kojima je pričao onaj čovek da bih preživeo. I dok te misli nose polako utoneš u san.
Tokom noći naiđe polarni talas i temperatura u šumi se u roku od sat vremena spusti na minus trideset. Umoran od rada čitavog dana ne budiš se. I tako u snu se smrzneš u krevetu, jer ti nije ostalo drva da založiš vatru pre nego što si legao.
Politikant, lažni bezbednjak, lažni sudija i tužilac, lažni prorok i lažni iscelitelj prežive zagrejani čitave noći tvojim drvima, nit` drva sekli, nit` drva cepali. Ustaju ujutru odmorni, naspavani i čili, razmišljajući koga sada drugog da prevare da mu uzmu drva, pošto će zima biti veoma hladna i duga.
A ti postaješ naslov u novinama tipa: 

UDARNA VEST: Smrzao se i umro u krevetu, pored njega pronađena samo sekira

U takvom svetu danas mi živimo. Prevaranti, lažovi, šibicari i prodavači magle na sve strane. Svako sam po sebi na svojstven način "neophodan, poseban, iznad drugih, sa tajnim i posebnim znanjima", koja naravno "drugi ne poseduju". U realnosti sve same laži i prevare. Nekada potkrepljene raznim "ritualima i incijacijom", a tamo gde ima rituala i inicijacije, to ne dolazi nikako od Boga Oca. Već od "prvog revolucionara", oca svih laži, prevara i manipulacija. Oca svih parazita, bili oni toga svesni, ili ne. Takozvana bela magija ne postoji, jedina "magija" koja je ljudima potrebna je ona "neka bude Volja Tvoja". 
Poenta čitavih dešavanja danas na planeti Zemlji nije da se sve preda u ruke jednog pojedinca, gurua, lažnog autoriteta i lažnog spasitelja, jedne porodice, ili bilo koje grupacije, koji će o svemu da odlučuju i određuju kako će se živeti u jednoj državi, u gradovima i selima te države. Već da se svi ljudi osveste i prihvate odgovornost za svoje živote i stanje u društvu u celini u svoje ruke. 
Da se odradi totalna decentralizacija svega u svim državama, da se preokrene sve ono naopako što je postavljeno na osnovama laži, prevare i lažnog elitizma i ponovo postavi na zdravim nogama, onako kako je to po Bogu Ocu u samom startu stvaranja čoveka postavljeno. 
Da svi ljudi zajedno u svim sredinama preuzmu upravljanje svojim životima, svojim sredinama i svojim državama u svoje ruke. Jer je nemoguće da neko recimo iz Subotice zna šta je dobro za onog u Vranju i obrnuto, ma koliko taj u Subotici za sebe verovao da je pametan i da sve najbolje zna. A onaj iz jednog dela Vranja nikako ne može da zna šta je dobro za ljude koji žive na suprotnom kraju Vranja. Ma šta mislio o sebi i ma šta drugi mislili o njemu. Kantar koji određuje ko je najpametniji još uvek nije izmišljen. I ma koliko neko pametan bio nemoguće je da sve zna najbolje. 
Zato sve ovo toliko dugo traje danas, čitave ove promene na planeti Zemlji. Da ljudi konačno odrastu, stvarno se otrezne i stvarno osveste i prihvate obavezu i odgovornost za stanje u društvu u svojim rukama. Da ne čekaju na lažne spasitelje i tutore, jer će se opet naću na istom, biće izmanipulisani i prevareni. Čak i da sve ovo traje i čitavog ostatka života ljudi koji čitaju ove reči, oni niti treba, niti smeju da odustaju. 
Treba da šire istine, da se bore za stranu Boga Oca, da pomognu drugim ljudima da se otrezne i da shvate da je deo odgovornosti i u njihovim rukama. Da nikada više ne sme da postoji jedan centar, a još manje jedan čovek, ili humanoid, ili jedna porodica što se itekako promoviše u ovim vremenima, koji će odlučivati o bilo čijim životima, načinu življenja i normama u društvu u bilo kojoj državi. A još manje da postoji nekakva globalna država i lažne institucije tipa UN danas, koje će da nameću na silu i prevaru ljudima ono što u realnosti oni ne žele. 
Sve u društvu mora biti u skladu sa Bogom Ocem, a svi mi vrlo dobro duboko u sebi znamo šta je dobro, a šta ne. Šta je ispravno, a šta nije ispravno. 
Samo je pitanje da li smo dovoljno samokritični, ili ne želimo da vidimo u sebi ono što vidimo u drugim ljudima. 
I pitanje je da li biramo uvek teži put za sebe kada se pred izborom nađemo samo zao što je ispravan, ili biramo onaj lakši koji je uvek na tuđu štetu, ali za nas lično itekako isplatljiviji.
Ma koliko taj naš izbot ostao tajna za ostale ljude, na kraju dana treba sebe da pogledamo sami u ogledalo. I na kraju, kada za to dođe vreme, stanemo ispred Boga Oca za koga nijedna tajna ne postoji. 

                        Srbski Narod iznad svega. 

                 Samo Bog iznad Naroda Srbskog.