Dok otkucava sat lažne prošlosti, opet, u ovom virtualnom svemiru bez ljudi, u svemiru naličja, reči nastaju i nestaju. Opet se čuju reči nenapisane na papiru, neizgovorene i neizrečene iz misli koje nastaju u Apsolutu. Tražeći sebe na vodopadu istine, nestajem pred očima svojim, kao da nestaje sve u meni. Bez emocija očekujući bezuslovnu Ljubav Boga i Ljudi u njemu, svedočim kako se ceo svet budi.
Veliko Buđenje ljudi dostojnih budućnosti koja nastaje ovog trenutka iz tajne geometrije zakona koji su se zaigrali u ovoj realnosti pod budnim okom Tvorca.
Tvrđi od kamena mudrosti, pitam se da li je nestalo ono ljudsko u meni. I šta je to što nas čini ljudima u ovim vremenima koja kao da se odvijaju izvan nas samih. Kao da smo dovedeni da se igramo sa ovom stvarnošću, još uvek nedostojni promena, ali duboko u sebi dostojni i Boga i Srbije.
A moja Srbija na prekretnici, na ivici ponora između Ljubavi i straha, kao da se još čvršće drži za lažnu istinu koju je za nas neko drugi skovao. Ili je to samo prividno u ovim maglovitim vremenima ?
Kovači istine nestaju sa ovog sveta i dalje misleći da je trebalo biti po njihovom. Okrenuti isključivo ka sebi samima, ne shvataju ono jedno u svima nama, ono što nas drži sve zajedno u jednu celinu. Da li će sa njima nestati i njihova lažna istina za koju jedino znaju ?
Ponovo se bude reči neizgovorene, reči prećutane i kao bujica koja ruši sve pred sobom, ruše laž koja je ovaj svet satkala. Ratnici anđeoske garde kradu mi misli, koje ionako nisu moje. Koje sam i sam negde usput ukrao.
I dok istina jedina ubija brže od metka, ubijaju laž nametnutu svim vremenima koja su bila i koja nestaju u ponoru nestvarne prošlosti.
Budućnost koja je sve do juče plašila Narod moj, postaje saveznik u borbi protiv iskonskog zla čija je svrha postojanja upravo okončana. Antička nada slobode onih Ljudi koji su nalik Bogu ispunjava se uz svedočenja onih koji su zaglavili u ovim vremenima, samo iz razloga što su tako želeli i sami za sebe odabrali.
Zakon slobodne volje gori u svima, čitav svemir igra u ritmu u kome ljudi sviraju. Tu najlepšu melodiju ljudske duše koju je za Ljude komponovao sam Tvorac.
Melodiju koja nastaje u anđeoskom orkestru bez dirigenata, u kojoj su svi jednaki i svi pred svima isti. Melodija Slobodne Volje.
Slobodna volja. Jedina stvar koju stvarno posedujemo, jedina sa kojom se rađamo i koju odnosimo sa sobom u koferu posle završene projekcije filma u ovom svetu nemira i neznanja. Koja je i stvarno jedina u našem ličnom vlasništvu, jedina koja nam stvarno pripada.
Ni ljudi oko nas, ni sve materijalno koje je nastalo u plesu između Reči Božije i Svetlosti, nije naše. Ne pripada nikome od nas, sve je pozajmljeno na određeno vreme u ovom svetu koje vreme određuje.
Ponovo se bude misli iz daleke prošlosti koje sa sobom nose dilemu. Da li je moguće u prepunoj sobi Svetlosti uneti mrak koji će pojesti tu Svetlost ?
Čak i najmanja sveća Istine je dovoljna da osvetli sobu prepunu najcrnjeg mraka. Sveće istine širom sveta sijaju najjačom svetlošću od koje su sazdane i osvetljavaju put onima koji hrle ka svojoj sudbini. Sudbini na koju su pristali pre rođenja i nad kojom su se krvlju nerođenom potpisali da će je izneti do kraja. Da će svoj put dovesti do samog kraja, onako kako je to Tvorac kazao.
I opet tišina govori deci Svetlosti u ovim mračnim vremenima.
A zar sve već nije rečeno ? Da li ima smisla više govoriti ? Ili treba govoriti Rečima Božjim koje samo i jedino iz tišine nastaju. Gde i kada nastaje sloboda ? Da li je trebamo tražiti u budućnosti, ili je prgrliti ovde i sada ?
Dok udišemo slobodu očima svojim, ceo svet miriše na ljubav među svim Ljudima. Ponovo i opet brat svome bratu brat postaje. Oseća se miris Ljubavi i Slobode svuda i u svakome od nas, kao miris cveća u Rajskom Vrtu.
Drvo Života živi sada svoj Život zbog Ljudskog Roda, posebnog po svojoj suštini i celovitosti. Najlepše Božije tvorevine u čitavom Svemiru, Ljudi konačno ispunjavaju svoju suštinu.
Tako različiti, a tako isti, Ljudi. Kreatori u ovoj realnosti, kao deca, igraju se i kreiraju najlepšu bajku ikada napisanu. Bajku koju ćemo živeti u ovim životima. Bajka misteriozne i najlepše budućnosti koja će obasjati svakoga od nas.
Toliko puteva života, prečica i obilaznica, na kraju će se spojiti u jedan jedini put.
Put koji vodi ka Bogu.
Uzrok, a ne posledice.
Prioritet je isključivo Sloboda.
Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар