Svet Po Bogu I Ljudima ...

Mnogo se je zla nakupilo u ljudima. Zla koje se po pravilu nagrađuje, a što je više zla u nekom čoveku veća je i nagrada u vidu novca i pažnje drugih ljudi koji sa njim dele iste norme, shvatanja i vrednosti. 
Ljudi su danas vođeni sebičnim i jadnim ličnim interesima, koji po pravilu uvek vode do bolesne i skoro pa neizlečive pohlepe. 

U današnjem društvu je normalno da se ljudi odriču svojih roditelja i da ih smeštaju u nekakve domove, gde ih dočekuju isti takvi koji se ophode prema njima gore nego prema životinjama. Današnji ljudi su totalno bez ljudskosti u ovim bolesnim vremenima. 
Ljudi su danas spremni na sve samo da ugode isključivo sebi. Spremni su da povređuju sve druge oko sebe  kako bi pojačali svoj lični užitak, a udaljili se što dalje od bola. Makar to značilo i mnogo bola za ljude koji ih okružuju i koji su im bliski. 
Ne mare više ni za svoje porodice kada je lični konfor u pitanju. Bez da razmisle uopšte do kakvih će posledica u budućnosti dovesti njihovo delovanje u sadašnjosti. 

Za današnje ljude zacrtani cilj opravdava sredstva uz pomoć kojih će doći do tog cilja. Spremni su da lažu, izdaju, spletkare, ogovaraju, nameštaju bližnje svoje, samo kako bi u bliskoj budućnosti uživali u plodovima svoga rada. I možemo mi kao društvo da okrivljujemo sve ono što se nalazi izvan svih nas, ali to neće rešiti problem. Problem je u svima nama u vidu zla, a ono što vidimo izvan sebe su samo posledice našeg ličnog izbora i delovanja u skladu sa izborom. 
Čitavo čovečanstvo je preko društva i medija naučeno da je sve ono što je bolesno, nenormalno i u skladu sa zlom poželjno, a da se treba stideti svega onoga što je nekada činilo ljude. Svega onoga što u realnosti ljude čini, a zamenom teza i spinovanjima od strane društva danas je prikazano kao nenormalno i nepoželjno. 
Treba se odreći svake ljudske vrline koje su u ovim vremenima ismevane od strane većine, koja je kao normalno prihvatila sve ono što je bolesno, gde su vrline prikazane kao balast. 

Toliko se je zla u ljudima nakupilo da je uzalud sva priča o tome šta je ispravno, a šta ne. Ljudi će uvek birati kao ispravno lakši put, iz razloga što ne žele da se odreknu svog konformizma u društvu koje teži ka konforu, bez da ijednog trenutka razmisle da li su na pravom putu. Zlo počinje i završava se u današnjim ljudima, a ne i izvan ljudi.
Današnji ljudi su ti koji održavaju zlo i ovde skoro i da nema nevinih, krivica je u svima nama.
Ali niko ne želi da pogleda objektivno duboko u sebi i šta se tamo nalazi, jer kada bi pogledao, našao bi sve ono što u realnosti nije ispravno, ali je poželjno zarad življenja savremenog života.
Ljudi nisu spremni da leče sebe pre svega, iako je problem odavno dijagnostikovan, i uvek im je lakše da u drugima vide krivca za postojeće stanje, ne shvatajući da su do takvog stanja i sami doveli svojim delovanjem. Gaženjem ljudi koji ih okružuju učestvuju u tom zlu, bez da su svesni kako učestvovanja u zlu, tako i gaženja ljudi oko sebe. 

Bez potrebe da  zastanu i razmisle o osećanjima ljudi koji ih okružuju, što se dalje nastavlja kao lančana reakcija širenja zla. Oni koji osete zlo na svojoj koži od strane ljudi koji ih okružuju, ne žele da se lanac zla prekine na njima, već se brane na taj način što zlo nastavljaju da šire prema onima koji su sada u njihovom najbližem okruženju. 
Ovaj princip se je toliko odomaćio u ljudima da je to jednostavno nemoguće samim ljudima da taj ogroman problem i reše. Takvo zlo je moguće da reši samo onaj koji je ljude stvorio, a koga nazvasmo Tvorcem, ili Bogom. 
U današnjim vremenima je sasvim normalno gaziti emocije komšija, kolega, prijatelja, roditelja, braće i sestara, bez da ljudi samo malo zastanu i razmisle o njihovim osećanjima. Normalno je raditi na štetu komšija, kolega na poslu, ljudi sa kojima navodno delimo ista razmišljanja i uverenja. Pa čak i ljudi sa kojima živimo, samo kako bi sebi lično ugodili što više. Normalno je uskakati u preljubničke veze, čak i poželjno, jer društvo onda na nas gleda kao na nešto posebno. Bez da razmislimo do kakvih posledica će dovesti takvo naše ponašanje u vidu emocija i mentalnog stanja ljudi koji nas vole i sa kojima živima, pa čak i kada se ti ljudi nazivaju decom. 
Ljudi u današnjem svetu skoro da nema šta ne bi uradili kako bi došli do materijalne koristi i zadovoljenja svoje potrebe da se što više dopadnu suprotnom polu. Sada već i istom polu, jer je društveno prihvaćeno kao nešto normalno da ljudi istog pola stupaju u odnose i veze. 
Spremni su da urade sve zarad lične dobiti, bila ona u novcu ili zadovoljenju najnižih nagona, jer su naučeni da se moraju snalaziti u ovom sistemu i oni to oberučke prihvataju. 
Mi živimo u društvu koje je izgrađeno na temeljima najnižih ljudskih nagona, što bi trebalo da bude rezervisane za društvo životinja, ali ne i ljudi. Društvo koje je itekako trulo do srži, jer iznad tih najnižih nagona postoji mnogo više, čega se mi odričemo kako bi nam put življenja u društvu zla bio sa što manje prepreka i trzavica. Bez da ustanemo i pobunimo se za ono što svi duboko u sebi znamo da nije ispravno, dok nam društvo sve vreme to servira ne samo kao normalno, već i poželjno. 
Standarde većine postavila je, održava i zastupa većina preko zla koje je većina prihvatila i dozvolila da se u njoj razvije. I svakog pojedinca koji odskače od većine, većina vidi kao opasnost po svoja uverenja koja uvek vode ka većem užitku u sistemu koji sve vreme izjeda sve oko sebe. Većina u pojedincima koji svesno ne žele da se stope sa većinom vidi neprijatelja, jer se ne uklapaju u standarde koje im je društvo postavilo kao normu i normalne po uverenjima većine. 

Svi koji odskaču su sputavani, ismevani i vređani od strane onih koji se plaše za svoje prihvaćene standarde življenja u ovakvom društvu, jer u njime na nesvesnom nivou vide sve ono što oni nisu, ali bi trebalo da budu. Oni koji se čvrsto drže standarda većine na kraju uvek dolaze do više materijalnih dobara kao i do više lažnih prijatelja i ljubavnika koji sa njima te standarde i dele, što je jedino merilo uspeha u današnjim vremenima. Vrednovani su i uvažavani uvek oni koji su uspeli da se snađu po unapred uspostavljenim normama većine. Veličani i hvaljeni, jer po onome što je prihvaćeno kao normalno u društvu, oni su uspeli da budu poželjni i većini postavljeni kao idoli i primeri kako se  treba ponašati i živeti. Takvih idola ima u medijima, komšiluku, na poslu i u svim segmentima društva. 
Oni su uzdizani u nebesa od strane većine i većina na njih gleda kao na primere kako treba živeti u današnjim vremenima. Većina im zavidi, ali ujedno pokušava da ih kopira kako bi došla do istog cilja do koga su oni sami došli.
Zlo je toliko zahvatilo maha u ljudima samo iz razloga što je naišlo na plodno tlo. Da nije ne bi moglo da opstane i da se razvija. 

Da većina iskreno prozbori sa sobom nekoliko rečenica shvatila bi da sve to čemu teži nije ispravno i normalno, već da je većini to nametnuto kao poželjni standardi življenja. 
Ali su retki oni koji na ovaj put kreću, jer sa takvim saznanjima, ukoliko ih prihvate, neće sebe i svoje mesto videti u društvu zasnovanom na zlu do srži. Neće naći svoje mesto u tom i takvom društvu, jer taj put vodi do direktnog napada od strane društva na takve pojedince. Takvi pojedinci ruše koncepciju življenja u onome što je većina prihvatila kao normalno, a samim tim se targetiraju kao neprijatelji većine. A na kraju i do izopštenja iz društva čije norme ne žele da prihvate. 
Zato oni koji čine većinu biraju pre da gaze sve oko sebe, nego da prihvate ono što je normalno, a u suprotnosti je sa shvatanjima većine. I spremni su da savetuju sve one koji odskaču od tih pravila i shvatanja, da vrše pritisak na one koji se sa njima ne slažu, kako bi ih vratili da budu deo većine.  Jer suprotno ruši koncept njihovog življenja, zato u takvim ljudima vide neprijatelje po uverenja za koja slepo veruju da su njihova, lična, a koja su u skladu sa većinom. Bez da mogu da shvate da su ta i takva uverenja većini nametnuta.
Saveti su u pravcu da se ne bune, da gledaju sebe i da se povinuju pravilima i normama po kojima ta većina i živi iz razloga što je sve ono bolesno i neprirodno prihvatila kao normalno.
Ljudi ovaj problem ne mogu sami da reše bez pomoći Boga. Jedino direktna intervencija Boga rešava ovakvo stanje. 
Ljudi će morati da se nađu u stvarnim velikim problemima, kako bi većina osvestila da jedino prave vrednosti spašavaju današnje društvo. Moraće svi da se menjaju za sebe, da se vrate na put koji je Bog za ljude postavio u samom početku. Da odbace i odreknu se svega onoga što čini zlo, a da prihvate sve ono što je po prirodi i Bogu u njima, i onako kako mora i treba da bude.
Moraće da shvate da iznad novca i pažnje zevedenih ljudi  postoji i nešto što nazvasmo Bogom, a što ljudi u ovim vremenima zameniše baš tim istim novcem. 
I sve ovo će trajati sve dotle dok većina stvarno ne shvati  postojanje Boga i to prihvati kao činjenicu, a ne veru.  I dok se većina čovečanstva iskreno ne obrati Bogu i od Boga iskreno zatraži pomoć.
Svi ljudi će se naći u realnom istom problemu, koji će videti i osetiti bez da im mediji i društvo saopštavaju mišljenje za koje kasnije umisle da je njihovo lično. Moraće većina da počne da misli sama za sebe i odrekne se svega onoga što je ljudima nametnuto od strane zla. 

Bez obzira na nacionalnu pripadnost, religiju, kao i nečega što nazvaše socijalnim statusom, svi će se naći u istom realnom problemu u vidu totalnog rušenja starog sistema sa svim svojim nametnutim normama i vrednostima. Svet zla koji ljudi nesvesno održavaju biće urušen kao kula od karata. 
Moraće da shvate da je bitno ne samo šta misle i govore, već i kako govore, što sve do danas nije bio slučaj. Danas je jedino bitno da je neko komunkativan i da se uklapa u norme društva, bez da je bitno šta izgovara i da li to što govori uopšte ima smisla. Ljudi će morati da shvate, da oni koji izgovaraju reči moraju da stanu baš iza tih reči koje su izgovorili, što je suprotno od onoga kakva je situacija danas.
Izgovorene reči će morati da imaju težinu i moraće da budu podržane ekvivalentnim delima, a ne da ostanu prazne i puke reči koje ne koštaju ništa onoga koji ih izgovara. Na ovaj način je jedino moguće ljude izlečiti od zla u vidu laži bez posledica. Bez odgovornosti i posledica za izgovorene reči, što je takođe prihvaćena norma današnjeg življenja. 
Da shvate da postoji mnogo više od novca i tela drugih ljudi kojima teže i kojima se nadaju, i da čovek nije samo fizičko telo kome jedino treba ugađati. 
Većina će morati da shvati da postoji mnogo više i mnogo iznad fizičkog tela i normi koje su usađene većini, a koje je većina oberučke prihvatila bez da se ijednog trenutka zapita, da li je sve to ispravno i u čemu to učestvuje. Da se odrekne zla u sebi svaki pojedinac koji čini društvo kako bi nestalo i zlo izvan većine. Da prestane da hrani i održava zlo u sebi učestvujući u društvu koje je od zla sazdano, samo iz razloga kako ne bi izašli iz zone konfora, i iz razloga što to njima ide u prilog zarad ostvarivanja ličnih ciljeva.
Tek onda mogu da nastupe promene u društvu u kome živimo, jedino na taj način i nikako drugačije, jer je problem isključivo u ljudima. 

Ljudi se osvešćuju, bude i shvataju istinu samo kada su izbačeni iz zone konfora, kada se nađu u realnom problemu čiji je sastav isključivo bol izvan konformizma.  Samo preko boli i patnje kada se nađu u realnom problemu i nikako drugačije.
Iz tog razloga Božja intervencija biće svima vidljiva, a o postavljanju novog društva možemo da razmišljamo tek onda kada se većina vrati pravim vrednostima i odbaci sve ono što dolazi od strane zla, a što danas itekako gaji i hrani u sebi.
Jedino kada se većina stvarno pokaje, izabere stranu Boga i od Boga iskreno zatraži pomoć, a odrekne se strane zla i svega što im je preko zla nametnuto u ovom i ovakvom društvu. 

Do svakog od nas je, niko nije nevin u svemu ovome, promene treba odatle i da krenu, a ne do bilo čega izvan nas samih. 
Tek onda ćemo moći da postavimo svet i društvo na zdravim temeljima. Temeljima koji čvrsto stoje na Istini, Ljubavi i Pravdi. 

Društvo gde se zlo kažnjava, a dobro nagrađuje i promoviše. 

Društvo po Bogu i Ljudima onako kako je u startu postavljeno da bude i onako kako je jedino moguće da traje i opstane.

Društvo u kome će osnovna norma bivstvovanja i postojanja biti, ne čini drugima ono što ne bi voleo da tebi neko drugi čini. 

I am my Brother's Keeper, and I shall not fear ...