Dok se kao Srbski Narod nalazimo u najsvetijim i najsvetlijim našim danima nama danas neznanim, koje naši preci nazvaše Vidovim Danima, ljudi sve više prepoznaju ono što je loše po Narod Srbski, a što dolazi od strane onih koji nisu blagonakloni prema ovom Narodu. Od strane onih koji Srbi nisu.
Kao da neka čudna energija u ovim danima ljudima otvara oči i ljudi se sve više i više bude. Što će neminovno odvesti Srbiju i čitav Srbski Narod jedinim pravim putem koji i zaslužujemo i kao Narod, i kao Srbija.
U mnoštvu lažnih puteva, ljudi kao da sve više i više prepoznaju onaj jedini pravi put. Put koji je Bogu mio, a za ljude najzdraviji. A taj put je put u sebe i u duše bližnjih svojih, gde jedino ljubav vlada.
Najveći Srbski Praznik kroz istoriju je korišćen uvek kako bi se zlo okoristilo o ovaj najsvetliji praznik u Srba. iz razloga što je zlo sačuvalo naša drevna znanja, koja mi negde usput kroz slavnu nam istoriju izgubismo, jer smo se bavili nebitnim stvarima.
I umesto da kao narod i sačuvamo znanja od Boga nam data, koja nam Bog dade ne i bez razloga, nama je kao Narodu Srbskom, od koga je sve poteklo, sve drugo bilo bitnije i važnije od ovih najvažnijih i najbitnijih znanja. Znanja koja kažu da smo baš mi Srbi, Početak Ljudi na Zemlji.
A gubljenjem ovakvih znanja kao da izgubismo i delić sebe, što nas je dalje odvelo do toga da smo postali sve ono što nikako smeli nismo i da postanemo.
Počesmo da tražimo duhovnost u nekim tuđim narodima, a koje baš mi duhovnošću i naučismo, dok ujedno svoju duhovnost nekako zaboravismo. A Bog sve vreme u nama. I ti narodi načiniše plagijate naše duhovnosti, te se pojaviše u ovim vremenima da Srbe duhovnosti i uče. Opet nekako kao da gledamo ka Istoku i Zapadu, a nikako da se setimo da pogledamo baš tamo gde se duhovnost i Istina kriju. A to je u nama samima.
Mnoge su izdaje Srbima učinjene od strane zla i izroda Srbskoga Roda baš na ovaj dan svima poznat, ali poznat samo kao jednina. Vidovdan.
A ljudi u Srbiji nekako zaboraviše da su ustvari u pitanju dani, a ne samo taj jedan jedini dan. Dok sa druge strane oni koji nam ne žele dobro, a dobiše naše gostoprimsvo i dom na našoj Zemlji od Boga nam Datoj našom velikom dušom, zapamtiše vrlo dobro da je Srbima u ovim danima najslađe zlo i nanesti. I sve to što su ukrali od nas, ta najbitnija znanja, od nas potom I sakriše.
I naravno da sve ovo nije rađeno i bez razloga, jer su u ovim danima božanske energije najjače. Na šta zlo ima odgovor u vidu, ali bez Vida, gde ćeš bolje dane da se Srbima načini šteta tako što se sve ono što je poželjno i normalno, izokrene i prikaže kao nenormalno i sramno. I obrnuto.
Mi danas, kao Narod, nemamo znanja o najstarijem i najpreciznijem kalendaru koji neko, negde, baš po nama i nazva. Dozvolismo sebi luksuz da izgubimo najbitnija znanja koja bi nam u ovim vremenima itekako dobro došla. Znanja koja bi nam bila kompas u ovom nemirnom moru u kome smo upali nesvesni i naivni, jer smo spavali onda kada je trebalo da budemo budni i gledamo širom otvorenih očiju.
Po sistemu, istinu sakrij, a većini serviraj laž kao jedinu istinu, drugi počeše da nas uče sve ono o nama samima, što mi za sebe zaboravismo. A učiše nas na način koji njima odgovara, a koji radi na našu štetu, dok mi sve te tuđe reči bez razmišljanja i prihvatismo kao istinu.
Možda ne i bez razloga, danas o našem kalendaru i našim danima mnogo više znaju naši neprijatelji od nas samih. Možda je to iz razloga kako bi nas pokrenulo da se setimo šta smo ono bili i gde sebe izgubismo u vremenima koja su nestala u dalekoj i zaboravljenoj slavnoj nam prošlosti.
Tako su zli neljudi zaboravnim ljudima sa antičkim nazivom koji za sebe nose, uvek oduzimali veru i nadu. I Srbi, naivni, ostadoše na ledini sami i zbunjeni, itekako razjedinjeni. Dok sa druge strane, njihovi zlotvori sa posejanim semenom među Srbima, se sve jače i čvršće povezivaše, da svojim dobročiniteljima što veća zla i nanesu.
Laž i prevara oko ovog praznika počinje od lažne istorije Kosovskog Boja. Jer onaj koji kontroliše istoriju, bila ona lažna, ili istinita, kontroliše i sudbinu koja će se desiti u budućnosti onima koji se svoje prave istorije odrekoše i ujedno je zaboraviše.
Onaj ko kontroliše kalendar, kontroliše vreme, što nas je dovelo do toga da Srbima vreme kontrolišu oni koji nisu iz našeg roda.
Najveća laž koja je Srbima servirana preko lažne istorije je da su izgubili bitku na Kosovu i Metohiji 1389. i da su bili pod Turskom okupacijom 5 vekova.
Postavlja se pitanje, a odgovor kao da se sam po sebi nameće, ako su Srbi izgubili, kako to da Turci narednih sedamdeset godina nisu osvojili i porobili Srbiju ?
Ukoliko sami biramo da ne znamo, naravno da nam svaka vrana koju vetar nanese može servirati slatku laž kao istinu. A upozoreni smo na vrane koje će se pojavljivati u svim smutnim vremenima, kakvo je i ovo danas u kome živimo.
Ali naša zaboravnost kao da uvek pobeđuje naš zdrav razum i nas same. Naše je loše pamćenje naš najveći neprijatelj, a naš zaborav najveći saveznik naših neprijatelja. Laž za vranu slatka, a za nas itekako gorka, kao pelin.
Još ako nam tu laž iznova i iznova ponavlja neprijatelj naš, preko nekakvog obrazovanja koje i kontroliše za naš račun, na kraju ćemo se naći u nezavidnoj situaciji. A ta situacija kaže, zbunjeni, naivni i pod totalnom kontrolom.
Možda mi kao Narod i ne volimo da bilo šta i bilo koga kontrolišemo, jer se uvek, nekako, uzdamo u Boga. Svesno, ili nesvesno duboko u svom srcu, sasvim je nebitno. I nadamo se u sebi da će Bog u jednom momentu i progovoriti i reći nam sve ono što treba i da znamo.
Ali ako mora da biramo između toga da sami kontrolišemo svoje živote i svoju sudbinu držimo čvrsto u svojim rukama, ili da umesto nas to radi neko drugi, onda je logično da sami za sebe izaberemo ovo prvo. I čvrsto se držimo tog i takvog puta, kako bi sprečili zlo i nesreće koje nam neprijatelj usađen među nama iznova i iznova sprema.
A ako odemo još dalje i saznamo da je u tim vremenima kada se je Bitka na Kosovu i Metohiji odigrala, pobedu odnosio onaj koji prvi ukloni komandanta bitke, u vidu kraljeva i careva, a znamo i da je Murat stradao mnogo pre Kneza Lazara, kako to da su Turci pobedili u bici na Kosovu i Metohiji ? I ako znamo da se je širom Evrope pronela vest koja je kazivala da su Srbi pobedili u Boju, a neke tada još uvek Hrišćanske Katedrale i zvonile u čast Srba, da li bi nam oni koji podmeću laži kao kukavica svoja jaja umesto istine, mogli podmetnuti njihovu laž kao našu istinu ? I da li bi mi sve to pozobali kao svaka vrana koju vetar nanese ?
Biti svoj na svome, znači znati svoju istoriju, kulturu, nasleđe, pretke i njihov put, kao i put kojim idemo kao Narod. Da bismo znali gde će nas taj put na kraju i odvesti, inače ćemo po ko zna koji put završiti u ćorsokaku.
Istoriju po Istini moramo saznati i držati je čvrsto u svojim rukama, kao i čitavo svoje nasleđe kojeg se olako odričemo na graktanje bilo koje vrane koja nije iz našeg naroda, a koju svakavi crni vetrovi nanesu u našu Božju, Svetu Srbiju. Ili na graktanje crnih vrana, koje se u nama izrodiše, a od našeg Slavnog Roda nisu.
I mnogo je crnih vrana u ovim vremenima, koje bi da pozobaju sve ono što nas čini Srbima i ljudima. A vetrovi nose vrane sa svih strana, i uvek se nekako baš te proklete vrane i okome na ovu našu najskuplju Srbiju. Srbiju koju smo itekako skupo platili kroz istoriju svojim nedužnim , a junačkim, životima Srbskim.
I dok slavna istorija nestaje u izmaglici, a dok se za to vreme ljudi u Srbiji sve više i više osvešćuju i bude, nazire se nebesko plavetnilo za sve Srbe širom planete Zemlje. Plavetnilo koje će baš Srbima doneti Slobodu, koju itekako zaslužuju.
Ostaje nam da prigrlimo tu našu antičku nadu zbog koje smo stradali tokom vekova i milenijuma uvek na strani Boga u borbi protiv zla, a uz nadu i dosanjamo naš san o totalnoj slobodi čitavog Srbskog Naroda u našoj Svetoj Srbiji, a zatim i čitavog čovečanstva, koju smo itekako zaslužili.
A tu je i ovaj samo naš Vidovdan da nas sve vreme opominje, da ovaj koji je stigao mora biti poslednji koji slavimo sa rasutim Srbima širom sveta.
Poslednji u kome pored očiju i dalje ne vidimo do kraja i pored ušiju i dalje ne čujemo čitavu istinu.
A da već sledeći koji dolazi moramo slaviti u svim danima sa čitavim znanjem, u totalnoj Slobodi i u Istini ujedinjeni pred Bogom i celim svetom.
Da budemo svetao primer čitavom čovečanstvu kao Narod koji je prvi stao na braniku odbrane Ljudskog Roda protiv zla i koji je u toj borbi najviše stradao. I kao Narod koji je pokrenuo oslobađanje čitave planete od zla porobljene kroz nepoznatu nam istoriju sve do današnjih dana.
A onda i u eonima koji dolaze, konačno opet svoji na svome, slavimo Vidove Dane u veselju, sreći, radosti i iskonskoj Slobodi, dok je vremena i veka.
Slobodi toliko vrednoj, zlatnoj i sjajnoj, da će njen sjaj osvettliti čitav Svemir i svaki njegov najtamniji kutak.
Slobodi koju ćemo ceniti, jer smo je sami zaslužili i niko nam je poklonio nije. Niko osim Boga koga ćemo nositi u srcu i koga se nikada odreći nećemo, sve dok postojimo kao Narod Srbski koji je Bog baš iz tog razloga i stvorio. Da ga nosi u srcu uvek i zauvek i da se prvi suprotstavi zlu, u ma kakvom se obliku ono pojavilo na Zemlji.
Narod koji će totalno progledati za ovaj Vidovdan. I narod kome će se vratiti Sveti Vid, jer je opet onaj narod koji taj vid i zaslužuje.
P.S: 28. Juna 1881. godine, na naš Vidovdan, ukinut je stari Srbski Kalendar u Srbiji, a umesto njega je uzet i ozvaničen Julijanski kalendar po naređenju Franca Jozefa. Ovo ne bi moglo da se dogodi da nije bilo onih koji su u delo ovo naređenje i sproveli u Srbiji. A to Srbi bili nisu, već oni koji su časno ime Srba i Srbije, ukrali od Srba i Naroda Srbskog.
Kao da neka čudna energija u ovim danima ljudima otvara oči i ljudi se sve više i više bude. Što će neminovno odvesti Srbiju i čitav Srbski Narod jedinim pravim putem koji i zaslužujemo i kao Narod, i kao Srbija.
U mnoštvu lažnih puteva, ljudi kao da sve više i više prepoznaju onaj jedini pravi put. Put koji je Bogu mio, a za ljude najzdraviji. A taj put je put u sebe i u duše bližnjih svojih, gde jedino ljubav vlada.
Najveći Srbski Praznik kroz istoriju je korišćen uvek kako bi se zlo okoristilo o ovaj najsvetliji praznik u Srba. iz razloga što je zlo sačuvalo naša drevna znanja, koja mi negde usput kroz slavnu nam istoriju izgubismo, jer smo se bavili nebitnim stvarima.
I umesto da kao narod i sačuvamo znanja od Boga nam data, koja nam Bog dade ne i bez razloga, nama je kao Narodu Srbskom, od koga je sve poteklo, sve drugo bilo bitnije i važnije od ovih najvažnijih i najbitnijih znanja. Znanja koja kažu da smo baš mi Srbi, Početak Ljudi na Zemlji.
A gubljenjem ovakvih znanja kao da izgubismo i delić sebe, što nas je dalje odvelo do toga da smo postali sve ono što nikako smeli nismo i da postanemo.
Počesmo da tražimo duhovnost u nekim tuđim narodima, a koje baš mi duhovnošću i naučismo, dok ujedno svoju duhovnost nekako zaboravismo. A Bog sve vreme u nama. I ti narodi načiniše plagijate naše duhovnosti, te se pojaviše u ovim vremenima da Srbe duhovnosti i uče. Opet nekako kao da gledamo ka Istoku i Zapadu, a nikako da se setimo da pogledamo baš tamo gde se duhovnost i Istina kriju. A to je u nama samima.
Mnoge su izdaje Srbima učinjene od strane zla i izroda Srbskoga Roda baš na ovaj dan svima poznat, ali poznat samo kao jednina. Vidovdan.
A ljudi u Srbiji nekako zaboraviše da su ustvari u pitanju dani, a ne samo taj jedan jedini dan. Dok sa druge strane oni koji nam ne žele dobro, a dobiše naše gostoprimsvo i dom na našoj Zemlji od Boga nam Datoj našom velikom dušom, zapamtiše vrlo dobro da je Srbima u ovim danima najslađe zlo i nanesti. I sve to što su ukrali od nas, ta najbitnija znanja, od nas potom I sakriše.
I naravno da sve ovo nije rađeno i bez razloga, jer su u ovim danima božanske energije najjače. Na šta zlo ima odgovor u vidu, ali bez Vida, gde ćeš bolje dane da se Srbima načini šteta tako što se sve ono što je poželjno i normalno, izokrene i prikaže kao nenormalno i sramno. I obrnuto.
Mi danas, kao Narod, nemamo znanja o najstarijem i najpreciznijem kalendaru koji neko, negde, baš po nama i nazva. Dozvolismo sebi luksuz da izgubimo najbitnija znanja koja bi nam u ovim vremenima itekako dobro došla. Znanja koja bi nam bila kompas u ovom nemirnom moru u kome smo upali nesvesni i naivni, jer smo spavali onda kada je trebalo da budemo budni i gledamo širom otvorenih očiju.
Po sistemu, istinu sakrij, a većini serviraj laž kao jedinu istinu, drugi počeše da nas uče sve ono o nama samima, što mi za sebe zaboravismo. A učiše nas na način koji njima odgovara, a koji radi na našu štetu, dok mi sve te tuđe reči bez razmišljanja i prihvatismo kao istinu.
Možda ne i bez razloga, danas o našem kalendaru i našim danima mnogo više znaju naši neprijatelji od nas samih. Možda je to iz razloga kako bi nas pokrenulo da se setimo šta smo ono bili i gde sebe izgubismo u vremenima koja su nestala u dalekoj i zaboravljenoj slavnoj nam prošlosti.
Tako su zli neljudi zaboravnim ljudima sa antičkim nazivom koji za sebe nose, uvek oduzimali veru i nadu. I Srbi, naivni, ostadoše na ledini sami i zbunjeni, itekako razjedinjeni. Dok sa druge strane, njihovi zlotvori sa posejanim semenom među Srbima, se sve jače i čvršće povezivaše, da svojim dobročiniteljima što veća zla i nanesu.
Laž i prevara oko ovog praznika počinje od lažne istorije Kosovskog Boja. Jer onaj koji kontroliše istoriju, bila ona lažna, ili istinita, kontroliše i sudbinu koja će se desiti u budućnosti onima koji se svoje prave istorije odrekoše i ujedno je zaboraviše.
Onaj ko kontroliše kalendar, kontroliše vreme, što nas je dovelo do toga da Srbima vreme kontrolišu oni koji nisu iz našeg roda.
Najveća laž koja je Srbima servirana preko lažne istorije je da su izgubili bitku na Kosovu i Metohiji 1389. i da su bili pod Turskom okupacijom 5 vekova.
Postavlja se pitanje, a odgovor kao da se sam po sebi nameće, ako su Srbi izgubili, kako to da Turci narednih sedamdeset godina nisu osvojili i porobili Srbiju ?
Ukoliko sami biramo da ne znamo, naravno da nam svaka vrana koju vetar nanese može servirati slatku laž kao istinu. A upozoreni smo na vrane koje će se pojavljivati u svim smutnim vremenima, kakvo je i ovo danas u kome živimo.
Ali naša zaboravnost kao da uvek pobeđuje naš zdrav razum i nas same. Naše je loše pamćenje naš najveći neprijatelj, a naš zaborav najveći saveznik naših neprijatelja. Laž za vranu slatka, a za nas itekako gorka, kao pelin.
Još ako nam tu laž iznova i iznova ponavlja neprijatelj naš, preko nekakvog obrazovanja koje i kontroliše za naš račun, na kraju ćemo se naći u nezavidnoj situaciji. A ta situacija kaže, zbunjeni, naivni i pod totalnom kontrolom.
Možda mi kao Narod i ne volimo da bilo šta i bilo koga kontrolišemo, jer se uvek, nekako, uzdamo u Boga. Svesno, ili nesvesno duboko u svom srcu, sasvim je nebitno. I nadamo se u sebi da će Bog u jednom momentu i progovoriti i reći nam sve ono što treba i da znamo.
Ali ako mora da biramo između toga da sami kontrolišemo svoje živote i svoju sudbinu držimo čvrsto u svojim rukama, ili da umesto nas to radi neko drugi, onda je logično da sami za sebe izaberemo ovo prvo. I čvrsto se držimo tog i takvog puta, kako bi sprečili zlo i nesreće koje nam neprijatelj usađen među nama iznova i iznova sprema.
A ako odemo još dalje i saznamo da je u tim vremenima kada se je Bitka na Kosovu i Metohiji odigrala, pobedu odnosio onaj koji prvi ukloni komandanta bitke, u vidu kraljeva i careva, a znamo i da je Murat stradao mnogo pre Kneza Lazara, kako to da su Turci pobedili u bici na Kosovu i Metohiji ? I ako znamo da se je širom Evrope pronela vest koja je kazivala da su Srbi pobedili u Boju, a neke tada još uvek Hrišćanske Katedrale i zvonile u čast Srba, da li bi nam oni koji podmeću laži kao kukavica svoja jaja umesto istine, mogli podmetnuti njihovu laž kao našu istinu ? I da li bi mi sve to pozobali kao svaka vrana koju vetar nanese ?
Biti svoj na svome, znači znati svoju istoriju, kulturu, nasleđe, pretke i njihov put, kao i put kojim idemo kao Narod. Da bismo znali gde će nas taj put na kraju i odvesti, inače ćemo po ko zna koji put završiti u ćorsokaku.
Istoriju po Istini moramo saznati i držati je čvrsto u svojim rukama, kao i čitavo svoje nasleđe kojeg se olako odričemo na graktanje bilo koje vrane koja nije iz našeg naroda, a koju svakavi crni vetrovi nanesu u našu Božju, Svetu Srbiju. Ili na graktanje crnih vrana, koje se u nama izrodiše, a od našeg Slavnog Roda nisu.
I mnogo je crnih vrana u ovim vremenima, koje bi da pozobaju sve ono što nas čini Srbima i ljudima. A vetrovi nose vrane sa svih strana, i uvek se nekako baš te proklete vrane i okome na ovu našu najskuplju Srbiju. Srbiju koju smo itekako skupo platili kroz istoriju svojim nedužnim , a junačkim, životima Srbskim.
I dok slavna istorija nestaje u izmaglici, a dok se za to vreme ljudi u Srbiji sve više i više osvešćuju i bude, nazire se nebesko plavetnilo za sve Srbe širom planete Zemlje. Plavetnilo koje će baš Srbima doneti Slobodu, koju itekako zaslužuju.
Ostaje nam da prigrlimo tu našu antičku nadu zbog koje smo stradali tokom vekova i milenijuma uvek na strani Boga u borbi protiv zla, a uz nadu i dosanjamo naš san o totalnoj slobodi čitavog Srbskog Naroda u našoj Svetoj Srbiji, a zatim i čitavog čovečanstva, koju smo itekako zaslužili.
A tu je i ovaj samo naš Vidovdan da nas sve vreme opominje, da ovaj koji je stigao mora biti poslednji koji slavimo sa rasutim Srbima širom sveta.
Poslednji u kome pored očiju i dalje ne vidimo do kraja i pored ušiju i dalje ne čujemo čitavu istinu.
A da već sledeći koji dolazi moramo slaviti u svim danima sa čitavim znanjem, u totalnoj Slobodi i u Istini ujedinjeni pred Bogom i celim svetom.
Da budemo svetao primer čitavom čovečanstvu kao Narod koji je prvi stao na braniku odbrane Ljudskog Roda protiv zla i koji je u toj borbi najviše stradao. I kao Narod koji je pokrenuo oslobađanje čitave planete od zla porobljene kroz nepoznatu nam istoriju sve do današnjih dana.
A onda i u eonima koji dolaze, konačno opet svoji na svome, slavimo Vidove Dane u veselju, sreći, radosti i iskonskoj Slobodi, dok je vremena i veka.
Slobodi toliko vrednoj, zlatnoj i sjajnoj, da će njen sjaj osvettliti čitav Svemir i svaki njegov najtamniji kutak.
Slobodi koju ćemo ceniti, jer smo je sami zaslužili i niko nam je poklonio nije. Niko osim Boga koga ćemo nositi u srcu i koga se nikada odreći nećemo, sve dok postojimo kao Narod Srbski koji je Bog baš iz tog razloga i stvorio. Da ga nosi u srcu uvek i zauvek i da se prvi suprotstavi zlu, u ma kakvom se obliku ono pojavilo na Zemlji.
Narod koji će totalno progledati za ovaj Vidovdan. I narod kome će se vratiti Sveti Vid, jer je opet onaj narod koji taj vid i zaslužuje.
P.S: 28. Juna 1881. godine, na naš Vidovdan, ukinut je stari Srbski Kalendar u Srbiji, a umesto njega je uzet i ozvaničen Julijanski kalendar po naređenju Franca Jozefa. Ovo ne bi moglo da se dogodi da nije bilo onih koji su u delo ovo naređenje i sproveli u Srbiji. A to Srbi bili nisu, već oni koji su časno ime Srba i Srbije, ukrali od Srba i Naroda Srbskog.
Srbi, Srbski Narod i Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srba, Srbskog Naroda i Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар