Ring.Borba.Krv.Samo to vidite.A ne znate shta se deshava u glavi,nama koji se borimo.O chemu mislimo,shta osecamo,shta vidimo.Neki nas mrze,kazhu da smo ubice.Neki nas zabranjuju,drugi nas obozhavaju.Mi smo poslednji pravi borci.Ratnici.Doshlo je vreme za borbu.
Oprali su nas u istoj vodi.Izmerili na vagi.Kilazha nam se uklapa u gram.Da nije tako,ne bi ni bilo borbe.Onaj koji je tezhi od ugovorene kilazhe,izgubio bi bez borbe.
Unose nas u ring.Ring je napravljen,samo za ovu borbu.Odnose nas u uglove ringa,licem ka daskama.Mene drzhi onaj koji me voli,koga ja volim,onaj za koga sam spreman da umrem.Onaj koji me chuva,mazi,sprema za borbu,igra se samnom…Njega,neki njegov.Ne znam shta on oseca prema njemu.
U ringu smo on i ja,sudija,i oni za koje se borimo.Spremani smo za ovu borbu mesecima.Mnogo je truda,novca,ljubavi,volje,ulozheno u ovaj mech.Ja sam “Grand Champion”.Imam mnogo pobeda.Od mene se mnogo ochekuje.Moram da pobedim!
Okrecu nas jednog ka drugom.
Gledam ga.Dobro je utreniran,kao i ja.Ocrtan mu je svaki mishic.Oko ringa se nalazi dosta ljudi.Krecu opklade,i sa nestrpljenjem se ochekuje pochetak borbe.
Pochinje da ispusta zvuke,nalik vrishtanju.Vrishtim i ja.
Ne,mi ne lajemo,kao seoske dzukele.Mi smo posebna vrsta,koja se razlikuje od drugih!Ratnici!
Gledam pravo u njega.Jedva chekam da krenem.Otimam se od onog koji me voli,zhelim napred.Zhelim da “krenem”.U tom momentu,chujem “Pit”!Onaj koji me drzhi,pusta me.Krecem.Krece i on.Prvi udarac je najjachi.Moram da pazim,da me ne obori.
Sudaramo se.Chuje se jak prasak.Hvatamo se za vilice.Chuje se kako zubi shkripe,pucaju.Uhvatio sam ga za donju usnu.Njegovi zubi,probili su moj jezik.Krv mi se sliva u grlo.Pochinjem da “tresem”.Da se uvijam.Trese i on.Borba je pochela.Ljudi oko ringa navijaju.Oni koji nas vole,bodre nas.Niko ne sme da nas takne,dok borba traje.Niko.Ni sudija.Takva su pravila.
Dok se drzhimu,vilica u vilicu,znam da to nije pametno.Ali to je prvi kontakt.Chekam trenutak.Moram da sachekam,da popusti.Moram da se borim mozgom.Moram da ga nadmudrim.Mozak je najjache oruzhje,mnogo bitnije od mase mishica.To znam.Nadam se da on ne zna.
Dok se uvijam,gledam ga pravo u ochi.Ne mrzim ga.Nemam razloga.On je borac,kao i ja.Ne mrzim ni onog,koji me pustio u borbu.Jer znam da on mene voli.Ali,mi smo stvoreni za borbu.To je nasha svrha postojanja.Poshtena borba,jedan-na-jedan.Mi smo ratnici.Poslednji vitezovi!
Popustio je.To je taj trenutak.To je to,ono shto sam chekao.Sada mora,brzo da odreagujem.
Odvajam moju vilicu od njegove,i hitro prelazim na grudi.Povlachim noge unazad,da me ne bi dohvatio.Hvatam ga za grudi,josh jednom polako popushtam,da bih bolje zagrizao.
To je to.Uhvatio sam,kako treba.Sada nastupa ono,po chemu sam chuven.Sada mora da dodje do izrazhaja,ono po chemu sam poznat.Moj ugriz.Najjachi.
Neki kazhu,da kad Pit zagrize,hvata ga grch u vilici.Da ne mogu da puste.
Ja vam kazhem,da to nije tachno.Taj grch je volja.Taj stisak,je snaga volje.Nema nazad.Nema pushtanja.Po tome sam poznat.
Idu priche,da kad zagrizem,da ne mogu da me odvoje.Nekoliko puta,pucali su brejstici(breack stick),od mojih zuba.A nisam popustao.
Zato sam i omiljen kod ljudi.Kad zagrizem,kad znam da je to to,nema nazad.Nikako.Ne pushtam.Kada znam da je to,ono pravo.
A kada shetam ulicom,lajanje okolnih dzukela me ne interesuje.Moje mesto je ring.Tu se ja borim.Jer,ja sam borac,American Pit Bull Terrier.
On pokushava da me uhvati za uvo.Trudi se da me dohvati za nogu,ali ne mozhe.Sada sam siguran,da sam dobro uhvatio.Da je to to,ono shto treba.Pochinjem da tresem.Osecam kako moji zubi probijaju njegovu kozhu.Chujem cepanje kozhe.Osecam njegovu vrelu krv,kako prska po mome licu.Moram da zazhmurim.Da ne bi na trenutak oslepeo,od njegove krvi.
Sada osecam ukus krvi moga protivnika.Po ko zna koji put.Borba vec traje…
Ljudi navijaju.Chujem glas onog koji me voli:”Idemo,tresi tooo…”
Ako bih vam rekao,da ne volim navijanje,slagao bih vas.To je ono shto me nosi.To je ono shto mi daje snage,da idem do kraja.
Vec dugo ga drzhim za grudi.Osecam,da polako gubi snagu.Noge mu podrhtavaju.On se trudi,da me negde dohvati.Ali uzalud.Dobro sam zagrizao.Otvaram ochi,gledam ga.To je moj brat po sudbini.Ja njega ne mrzim.Ja njega poshtujem.Iako slabiji,ili sa manje srece,ja njega ne mrzim.A poshtujem ga zbog toga,shto nije ispustio nijedan zvuk.Nije nijednom zaplakao,dok mu “otvaram” grudi,dok krvari.Kao neki u prethodnim borbama.
To je za poshtovanje.Ne ja koji mu nanosi bol,nego on koji trpi.On je moj brat.On je borac!
Ali mora neko da pobedi,da bude jachi.Takav je zhivot.Mnogo truda,krvi,novca,ljubavi,ulozheno je u ovu borbu.Moram pobediti!
Mora se neko zvati “Pobednikom”!
Polako je potkleknuo.Noge su ga izdale.Borba traje vec chitavih 30 minuta.A svaka sekunda,je kao vechnost.
Izgubio je dosta krvi.Lokva krvi je ispod njega.Znam da nema snage,da nastavi borbu.
Yah i dalje tresem,krv prshti po daskama od kojih je ring napravljen.Samo se nadam,da ce onaj koji ga chuva,koji ga voli,da prekine borbu.On je jedini,koji to mozhe da uchini.
U tom trenutku,prilaze nam oni koji nas vole.Prilazi i sudija.
Uzimaju brejstik,i otvaraju moju vilicu.Sa puno truda,uspevaju.Dok me drzhi,onaj koji me voli,gledam u mog protivnika.Gledam i cimam se ka njemu.Zhelim opet da ga ugrizem.Da nastavim sa borbom.Kapilari na ochima su mi isprskali,od jake zhelje za borbom.Ochi su mi krvave…
Povlache nas u uglove ringa.Onaj koji ga voli,prekinuo je mech.Drago mi je zbog toga,inache bi on umro u ringu.A to je ono,shto nikako nije zasluzhio.
Ostao je samo josh jedan test.Da provere,da li i dalje “idemo”.Da nismo “stajachi”.
“Stajach” je najgori epitet koji mozhete dobiti u nashem svetu.Nije opasno i da izgubite borbu,bitno je da i dalje “idete”.Bolje je i poginuti u borbi,nego pored imena dobiti i ovaj naziv,ovaj znak srama.Ako poginete,prichace o vama sve najbolje,sa setom se secati,plakace za vama.Ali,ako dobijete naziv “stajach”…Od toga nema nishta gore,nema vece sramote.A ona je najveci neprijatelj jednog borca.
Opet nas okrecu,licem u lice.Gleda me.Vidim da nema snage.Jedva drzhi glavu,jedva stoji na nogama.Samo se nadam,da nece da stane.Mora da krene.Poshtujem ga.On i jeste za poshtovanje.Mora da krene.Mora!
Opet se chuje “Pit”!
Krecem ka njemu,kao iz topa.Krece i on.Dobro je.To je to.Pokazao je da je pravi borac.I on je,kao i Yah,”Death Game”.Ide do kraja!On je moj brat!Yah njega poshtujem!
Hvataju nas.Njega iznose iz ringa.Ljubi ga,onaj koji ga voli.Iako je izgubio,on nije stao.Aplaudiraju mu.Gledam svog brata,gleda i on mene.Pozdrav.To je to…
Ostao sam sam u ringu.Jezik mi je ispao.Krvarim.Ubrzano dishem.Dobio sam josh ozhiljaka.
Zauzimam pozu za slikanje.Blicevi sa svih strana.Slikaju me.Masa skandira,uzvikuju moje ime.
Chuje se:”WuYah,WuYaaah…”
Gledam ponosno u jednom pravcu.Stojim i gledam.Ostao sam na nogama.Ja sam taj,koga vole.Ja sam taj,koji je chuven,koji je opravdao ochekivanja.Ja sam American Pit Bull Terrier!Borac!”Grand Champion”!
WuYah…
The Last Shall Be First…
Oprali su nas u istoj vodi.Izmerili na vagi.Kilazha nam se uklapa u gram.Da nije tako,ne bi ni bilo borbe.Onaj koji je tezhi od ugovorene kilazhe,izgubio bi bez borbe.
Unose nas u ring.Ring je napravljen,samo za ovu borbu.Odnose nas u uglove ringa,licem ka daskama.Mene drzhi onaj koji me voli,koga ja volim,onaj za koga sam spreman da umrem.Onaj koji me chuva,mazi,sprema za borbu,igra se samnom…Njega,neki njegov.Ne znam shta on oseca prema njemu.
U ringu smo on i ja,sudija,i oni za koje se borimo.Spremani smo za ovu borbu mesecima.Mnogo je truda,novca,ljubavi,volje,ulozheno u ovaj mech.Ja sam “Grand Champion”.Imam mnogo pobeda.Od mene se mnogo ochekuje.Moram da pobedim!
Okrecu nas jednog ka drugom.
Gledam ga.Dobro je utreniran,kao i ja.Ocrtan mu je svaki mishic.Oko ringa se nalazi dosta ljudi.Krecu opklade,i sa nestrpljenjem se ochekuje pochetak borbe.
Pochinje da ispusta zvuke,nalik vrishtanju.Vrishtim i ja.
Ne,mi ne lajemo,kao seoske dzukele.Mi smo posebna vrsta,koja se razlikuje od drugih!Ratnici!
Gledam pravo u njega.Jedva chekam da krenem.Otimam se od onog koji me voli,zhelim napred.Zhelim da “krenem”.U tom momentu,chujem “Pit”!Onaj koji me drzhi,pusta me.Krecem.Krece i on.Prvi udarac je najjachi.Moram da pazim,da me ne obori.
Sudaramo se.Chuje se jak prasak.Hvatamo se za vilice.Chuje se kako zubi shkripe,pucaju.Uhvatio sam ga za donju usnu.Njegovi zubi,probili su moj jezik.Krv mi se sliva u grlo.Pochinjem da “tresem”.Da se uvijam.Trese i on.Borba je pochela.Ljudi oko ringa navijaju.Oni koji nas vole,bodre nas.Niko ne sme da nas takne,dok borba traje.Niko.Ni sudija.Takva su pravila.
Dok se drzhimu,vilica u vilicu,znam da to nije pametno.Ali to je prvi kontakt.Chekam trenutak.Moram da sachekam,da popusti.Moram da se borim mozgom.Moram da ga nadmudrim.Mozak je najjache oruzhje,mnogo bitnije od mase mishica.To znam.Nadam se da on ne zna.
Dok se uvijam,gledam ga pravo u ochi.Ne mrzim ga.Nemam razloga.On je borac,kao i ja.Ne mrzim ni onog,koji me pustio u borbu.Jer znam da on mene voli.Ali,mi smo stvoreni za borbu.To je nasha svrha postojanja.Poshtena borba,jedan-na-jedan.Mi smo ratnici.Poslednji vitezovi!
Popustio je.To je taj trenutak.To je to,ono shto sam chekao.Sada mora,brzo da odreagujem.
Odvajam moju vilicu od njegove,i hitro prelazim na grudi.Povlachim noge unazad,da me ne bi dohvatio.Hvatam ga za grudi,josh jednom polako popushtam,da bih bolje zagrizao.
To je to.Uhvatio sam,kako treba.Sada nastupa ono,po chemu sam chuven.Sada mora da dodje do izrazhaja,ono po chemu sam poznat.Moj ugriz.Najjachi.
Neki kazhu,da kad Pit zagrize,hvata ga grch u vilici.Da ne mogu da puste.
Ja vam kazhem,da to nije tachno.Taj grch je volja.Taj stisak,je snaga volje.Nema nazad.Nema pushtanja.Po tome sam poznat.
Idu priche,da kad zagrizem,da ne mogu da me odvoje.Nekoliko puta,pucali su brejstici(breack stick),od mojih zuba.A nisam popustao.
Zato sam i omiljen kod ljudi.Kad zagrizem,kad znam da je to to,nema nazad.Nikako.Ne pushtam.Kada znam da je to,ono pravo.
A kada shetam ulicom,lajanje okolnih dzukela me ne interesuje.Moje mesto je ring.Tu se ja borim.Jer,ja sam borac,American Pit Bull Terrier.
On pokushava da me uhvati za uvo.Trudi se da me dohvati za nogu,ali ne mozhe.Sada sam siguran,da sam dobro uhvatio.Da je to to,ono shto treba.Pochinjem da tresem.Osecam kako moji zubi probijaju njegovu kozhu.Chujem cepanje kozhe.Osecam njegovu vrelu krv,kako prska po mome licu.Moram da zazhmurim.Da ne bi na trenutak oslepeo,od njegove krvi.
Sada osecam ukus krvi moga protivnika.Po ko zna koji put.Borba vec traje…
Ljudi navijaju.Chujem glas onog koji me voli:”Idemo,tresi tooo…”
Ako bih vam rekao,da ne volim navijanje,slagao bih vas.To je ono shto me nosi.To je ono shto mi daje snage,da idem do kraja.
Vec dugo ga drzhim za grudi.Osecam,da polako gubi snagu.Noge mu podrhtavaju.On se trudi,da me negde dohvati.Ali uzalud.Dobro sam zagrizao.Otvaram ochi,gledam ga.To je moj brat po sudbini.Ja njega ne mrzim.Ja njega poshtujem.Iako slabiji,ili sa manje srece,ja njega ne mrzim.A poshtujem ga zbog toga,shto nije ispustio nijedan zvuk.Nije nijednom zaplakao,dok mu “otvaram” grudi,dok krvari.Kao neki u prethodnim borbama.
To je za poshtovanje.Ne ja koji mu nanosi bol,nego on koji trpi.On je moj brat.On je borac!
Ali mora neko da pobedi,da bude jachi.Takav je zhivot.Mnogo truda,krvi,novca,ljubavi,ulozheno je u ovu borbu.Moram pobediti!
Mora se neko zvati “Pobednikom”!
Polako je potkleknuo.Noge su ga izdale.Borba traje vec chitavih 30 minuta.A svaka sekunda,je kao vechnost.
Izgubio je dosta krvi.Lokva krvi je ispod njega.Znam da nema snage,da nastavi borbu.
Yah i dalje tresem,krv prshti po daskama od kojih je ring napravljen.Samo se nadam,da ce onaj koji ga chuva,koji ga voli,da prekine borbu.On je jedini,koji to mozhe da uchini.
U tom trenutku,prilaze nam oni koji nas vole.Prilazi i sudija.
Uzimaju brejstik,i otvaraju moju vilicu.Sa puno truda,uspevaju.Dok me drzhi,onaj koji me voli,gledam u mog protivnika.Gledam i cimam se ka njemu.Zhelim opet da ga ugrizem.Da nastavim sa borbom.Kapilari na ochima su mi isprskali,od jake zhelje za borbom.Ochi su mi krvave…
Povlache nas u uglove ringa.Onaj koji ga voli,prekinuo je mech.Drago mi je zbog toga,inache bi on umro u ringu.A to je ono,shto nikako nije zasluzhio.
Ostao je samo josh jedan test.Da provere,da li i dalje “idemo”.Da nismo “stajachi”.
“Stajach” je najgori epitet koji mozhete dobiti u nashem svetu.Nije opasno i da izgubite borbu,bitno je da i dalje “idete”.Bolje je i poginuti u borbi,nego pored imena dobiti i ovaj naziv,ovaj znak srama.Ako poginete,prichace o vama sve najbolje,sa setom se secati,plakace za vama.Ali,ako dobijete naziv “stajach”…Od toga nema nishta gore,nema vece sramote.A ona je najveci neprijatelj jednog borca.
Opet nas okrecu,licem u lice.Gleda me.Vidim da nema snage.Jedva drzhi glavu,jedva stoji na nogama.Samo se nadam,da nece da stane.Mora da krene.Poshtujem ga.On i jeste za poshtovanje.Mora da krene.Mora!
Opet se chuje “Pit”!
Krecem ka njemu,kao iz topa.Krece i on.Dobro je.To je to.Pokazao je da je pravi borac.I on je,kao i Yah,”Death Game”.Ide do kraja!On je moj brat!Yah njega poshtujem!
Hvataju nas.Njega iznose iz ringa.Ljubi ga,onaj koji ga voli.Iako je izgubio,on nije stao.Aplaudiraju mu.Gledam svog brata,gleda i on mene.Pozdrav.To je to…
Ostao sam sam u ringu.Jezik mi je ispao.Krvarim.Ubrzano dishem.Dobio sam josh ozhiljaka.
Zauzimam pozu za slikanje.Blicevi sa svih strana.Slikaju me.Masa skandira,uzvikuju moje ime.
Chuje se:”WuYah,WuYaaah…”
Gledam ponosno u jednom pravcu.Stojim i gledam.Ostao sam na nogama.Ja sam taj,koga vole.Ja sam taj,koji je chuven,koji je opravdao ochekivanja.Ja sam American Pit Bull Terrier!Borac!”Grand Champion”!
WuYah…
The Last Shall Be First…
Нема коментара:
Постави коментар