Velika većina "probuđenih" još uvek spava. To što je neko čuo za neke stvari, a ne misli sam za sebe, ne radi na sebi i dalje zato što misli da već sve najbolje zna, to ne znači biti probuđen. Nije probuđen ni onaj koji se drži autoriteta, kao ni onaj koji čeka da mu drugi kaže "njegovo" mišljenje. Oni koji trče kod drugih da im daju "informacije", kao i oni koji čekaju, jer "je sve završeno", takođe. Nije ništa završeno, jer se i "probuđeni" i dalje vezuju za programe. Očekuju nekakve spasitelje, a nisu spremni da odgovornost preuzmu u svoje ruke.
Nisu budni ni oni koji ne vide prioritete, već se vezuju za trenutno nebitne stvari, u čemu im itekako pomažu mediji kojima i dalje veruju, ma šta za sebe tvrdili. Veruju da u medijima ima istine, dok je realnost da mediji rade svoje operacije odvlačenja pažnje sa za ovo vreme najbitnijih stvari, na sasvim nebitne, neprioritetne stvari.
Biti probuđen je misliti isključivo za sebe. Na osnovu iskustva, predznanja, činjenica i argumenata donositi mišljenje o pojedinim temama. Bilo čije mišljenje ukoliko barem nema neko predznanje ne oslikava realnost. "Svako ima svoju istinu" je laž, istina je uvek samo jedna. Istina koja je vekovima i milenijumima prekrivana lažima u slojevima, ne i bez razloga. Jer kada ljudi koji shvate da nešto nije onako kako je predstavljeno, tu nastupaju slojevi laži građeni oko bitnih istina, kako bi prevarili one koji su shvatili da u nečemu nema istine. I onda se takvi skoro uvek po pravilu vezuju za neki od slojeva i kreću da veruju opet u laži, samo iz razloga što im se to sviđa, ili ih plaši. Bez dokaza, bez bilo kakvog znanja na određenu temu, spremni su da u to veruju religijskom strašću, pa čak i da nalaze "dokaze" koji opravdavaju mišljenje za koje veruju da je njihovo lično.
Ljudi koji se vezuju za određene autoritete koje su u grupama stvorili za sebe, bez potrebnog predznanja da znaju da vide ko zna, a ko ne pre svega, sada idu na izvor "istine" kod onih koji nemaju znanja možda ni kao oni ljudi koji kod njih na izvor i dolaze. Ali ti i takvi koji ne znaju ni za sebe, ovakvim ljudima u grupama konstantno serviraju laži, jer znaju toliko koliko znaju, gde mnogi od njih slepo veruju da su nekakvi autoriteti i da imaju znanja više od ostalih. Mnogi od ovakvih autoriteta pre svega imaju problem sa egom, a neretko i sa psihičkim stanjem, jer su od mnogo namerno plasiranih dezinformacija u kratkom vremenskom roku, uveli sebe u psihozu koja se itekako odražava na njihovo rasuđivanje. Slepo veruju da su po nečemu posebni, bez da imaju znanja da su ljudi u suštini svi isti. I da to što se neko razlikuje od drugoga po bilo čemu, da to ne znači i da je poseban, već da ima neko vrlinu koju drugi nemaju. Što ne znači da oni koji tu vrlinu ne poseduju, nemaju neke svoje vrline svojstvene samo njima.
I dalje deca u telima odraslih ljudi, koja za sebe veruju da su budna dok ujedno trče za sve i svašta kod svojih izabranih autoriteta, sa druge strane veruju za sebe da sve najbolje znaju, te se tako i postavljaju prema onima za koje veruju da su ispod njih po bilo čemu. Dok su spremni na bespogovornu poslušnost i prihvatanja kao istine svega onoga što dolazi od njihovih autoriteta, sa druge strane se ophode prema ljudima o kojima ništa ne znaju, na način da se postavljaju prema njima sa visine. Verujući za sebe da sve najbolje znaju, nisu spremni za delovanje u grupama, jer sa takvim ljudima nema zdravog razgovora i dogovora. Oni su uvek u programu autoritet-podređeni, samo iz razloga što su na nivou dece i kod takvih ljudi je teško da se iz ovog programa isključe. Za njih je uvek autoritet koga su izabrali za sebe onaj koji zna i koji se pita, a oni su uvek oni koji su tu da slušaju kako im se kaže. Dok su sa druge strane baš oni ti koji sve najbolje znaju, dok se prema ljudima za koje veruju da su njima podređeni po bilo kom osnovu, postavljaju kao da su oni tu da sada njihove odluke sprovode u delo. Svojstveno ovakvim ljudima da i dalje veruju u sistemske autoritete i da će uvek težiti da se dodvore onima koji imaju titulu koju su dobili od strane sistema, a nipodaštavati sve one koji se "nisu najbolje" snašli u tom i takvom sistemu. To je samo dokaz njihovog programa koji im je sistem usadio, a koga se oni nisu oslobodili, a samim tim su i dalje duboko porobljeni preko svog uma od tog istog sistema. I dalje nisu slobodni mislioci, već ljudi koji veruju u autoritete sistema sa titulama tipa "prof", "mr", ili "dr", a samim tim i teže da se takvima priklone, bez svesti da to nikakvi autoriteti u bilo čemu nisu.
Na svetu ne postoji nijedan čovek koji sve najbolje zna. Uvek su neki ljudi bolji od drugih u nekim oblastima. Nemoguće je da čitavo znanje i sve vrline ovog sveta budu u rukama jednog čoveka, jer takav čovek ne bi to mogao da nosi u ovom i ovakvom telu i da preživi u ovom i ovakvom svetu.
Svi ljudi koji za sebe veruju da su probuđeni zato što su čuli za neke stvari, mora da shvate pre svega, da su svi ljudi isti. Da ne omalovažavaju ljude o kojima ništa ne znaju, samo iz razloga što od njih ne mogu imati nikakve lične koristi za sebe. Otud ona izreka, "daj mu vlast pa ćeš ga videti kakav je". A videćeš ga na osnovu njegovog ponašanja prema ljudima za koje veruje da su po bilo čemu ispod njega i od kojih ne može da se okoristi.
Moraju da shvate, takođe, da ništa nije gotovo i da posao tek predstoji. A taj posao je pomoći nesvesnim ljudima da se osveste i naći im se kada se budu osvestili. Da rade na sebi, da uče, jer je svaki dan u kome ne naučimo nešto novo, protraćeni dan.
Da konačno već jednom shvate da niko nije iznad bilo koga, kao i da niko na svetu ne zna sve najbolje i najviše, da svako ima svoje kvalitete svojstvene samo njemu. Ali da baš te razlike treba da budu ono što će ljude da vezuje, a ne da razdvaja.
Da ih vezuje preko zdrave razmene mišljenja, zdravog razgovora preko iznošenja činjenica i argumenata, gde se uvek na kraju, bez ljutnje i emocija, dolazi do najboljeg rešenja. Bez postavljanja bilo koga kao autoriteta bilo kome, i bez ophođenja sa nipodaštavanjem od strane takve dece koja za sebe veruju da sve najbolje znaju, prema ljudima za koje veruju da su po bilo čemu njima podređeni.
Jedino je na ovaj način moguće doći do najboljeg rešenja, a onda i preuzimanja svojih života i svoje slobode, u svoje ruke. Bez čekanja da bilo koji autoritet obavi naš posao, jer spasitelja nema, svako je spasitelj isključivo za sebe.
Tamo gde deca u telima odraslih ljudi, koja nemaju znanja, već i dalje veruju za sebe da sve najbolje znaju, žele da bude uvek po njihovom i da se za sve pitaju, tu nema, niti može biti dobrog rešenja. Tamo gde ista takva deca trče po potvrdu svog znanja kod autoriteta koji ne mogu imati čitavo znanje u svojim rukama, takođe nema, niti može biti dobrog rešenja.
Sve smo to imali zadnjih nekoliko hiljada godina i eto gde i dokle smo stigli.
Programi prošlosti ne mogu graditi budućnost, već se tih i takvih programa treba osloboditi.
Metodama sveta zla koji nestaje nemoguće je stvarati novi svet koji nastaje. A koji će biti zasnovan na istini, znanju, čovekoljublju, ljubavi, empatiji i dobroti.
I dalje deca u telima odraslih ljudi, koja za sebe veruju da su budna dok ujedno trče za sve i svašta kod svojih izabranih autoriteta, sa druge strane veruju za sebe da sve najbolje znaju, te se tako i postavljaju prema onima za koje veruju da su ispod njih po bilo čemu. Dok su spremni na bespogovornu poslušnost i prihvatanja kao istine svega onoga što dolazi od njihovih autoriteta, sa druge strane se ophode prema ljudima o kojima ništa ne znaju, na način da se postavljaju prema njima sa visine. Verujući za sebe da sve najbolje znaju, nisu spremni za delovanje u grupama, jer sa takvim ljudima nema zdravog razgovora i dogovora. Oni su uvek u programu autoritet-podređeni, samo iz razloga što su na nivou dece i kod takvih ljudi je teško da se iz ovog programa isključe. Za njih je uvek autoritet koga su izabrali za sebe onaj koji zna i koji se pita, a oni su uvek oni koji su tu da slušaju kako im se kaže. Dok su sa druge strane baš oni ti koji sve najbolje znaju, dok se prema ljudima za koje veruju da su njima podređeni po bilo kom osnovu, postavljaju kao da su oni tu da sada njihove odluke sprovode u delo. Svojstveno ovakvim ljudima da i dalje veruju u sistemske autoritete i da će uvek težiti da se dodvore onima koji imaju titulu koju su dobili od strane sistema, a nipodaštavati sve one koji se "nisu najbolje" snašli u tom i takvom sistemu. To je samo dokaz njihovog programa koji im je sistem usadio, a koga se oni nisu oslobodili, a samim tim su i dalje duboko porobljeni preko svog uma od tog istog sistema. I dalje nisu slobodni mislioci, već ljudi koji veruju u autoritete sistema sa titulama tipa "prof", "mr", ili "dr", a samim tim i teže da se takvima priklone, bez svesti da to nikakvi autoriteti u bilo čemu nisu.
Na svetu ne postoji nijedan čovek koji sve najbolje zna. Uvek su neki ljudi bolji od drugih u nekim oblastima. Nemoguće je da čitavo znanje i sve vrline ovog sveta budu u rukama jednog čoveka, jer takav čovek ne bi to mogao da nosi u ovom i ovakvom telu i da preživi u ovom i ovakvom svetu.
Svi ljudi koji za sebe veruju da su probuđeni zato što su čuli za neke stvari, mora da shvate pre svega, da su svi ljudi isti. Da ne omalovažavaju ljude o kojima ništa ne znaju, samo iz razloga što od njih ne mogu imati nikakve lične koristi za sebe. Otud ona izreka, "daj mu vlast pa ćeš ga videti kakav je". A videćeš ga na osnovu njegovog ponašanja prema ljudima za koje veruje da su po bilo čemu ispod njega i od kojih ne može da se okoristi.
Moraju da shvate, takođe, da ništa nije gotovo i da posao tek predstoji. A taj posao je pomoći nesvesnim ljudima da se osveste i naći im se kada se budu osvestili. Da rade na sebi, da uče, jer je svaki dan u kome ne naučimo nešto novo, protraćeni dan.
Da konačno već jednom shvate da niko nije iznad bilo koga, kao i da niko na svetu ne zna sve najbolje i najviše, da svako ima svoje kvalitete svojstvene samo njemu. Ali da baš te razlike treba da budu ono što će ljude da vezuje, a ne da razdvaja.
Da ih vezuje preko zdrave razmene mišljenja, zdravog razgovora preko iznošenja činjenica i argumenata, gde se uvek na kraju, bez ljutnje i emocija, dolazi do najboljeg rešenja. Bez postavljanja bilo koga kao autoriteta bilo kome, i bez ophođenja sa nipodaštavanjem od strane takve dece koja za sebe veruju da sve najbolje znaju, prema ljudima za koje veruju da su po bilo čemu njima podređeni.
Jedino je na ovaj način moguće doći do najboljeg rešenja, a onda i preuzimanja svojih života i svoje slobode, u svoje ruke. Bez čekanja da bilo koji autoritet obavi naš posao, jer spasitelja nema, svako je spasitelj isključivo za sebe.
Tamo gde deca u telima odraslih ljudi, koja nemaju znanja, već i dalje veruju za sebe da sve najbolje znaju, žele da bude uvek po njihovom i da se za sve pitaju, tu nema, niti može biti dobrog rešenja. Tamo gde ista takva deca trče po potvrdu svog znanja kod autoriteta koji ne mogu imati čitavo znanje u svojim rukama, takođe nema, niti može biti dobrog rešenja.
Sve smo to imali zadnjih nekoliko hiljada godina i eto gde i dokle smo stigli.
Programi prošlosti ne mogu graditi budućnost, već se tih i takvih programa treba osloboditi.
Metodama sveta zla koji nestaje nemoguće je stvarati novi svet koji nastaje. A koji će biti zasnovan na istini, znanju, čovekoljublju, ljubavi, empatiji i dobroti.
Srbija iznad svega. Samo Bog iznad Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар